Veštičja Revija Broj 3

7/25/2019 Vetija Revija Broj 3

1/68

Broj 3 Januar 2016

Feritradicija

Laurie Cabbot

Medjimurskivoodoo

Vesticjemasti

za letenje


2/68

Zvijezde su se noas primile za ruke

Od svakud po jedna iz daleka dole

Sa dalekih strana beskonanog neba

I s drugih nebesa kroz daljine prole

Da donesu pjesmu svjetova dalekih

Duama to zatoene vjekovima pate

Pjesmu koja trga lance i okove tune

Gledaju da ljubav svim duama vrate

Raven


3/68

Dragi nai itaoci,

Hvala Vam na svim porukama, prvenstveno na kon-struktivnim kritikama, gde bismo posebno spomenuliistoriara i etnologa prof. Sonja Milievi Vukeli iz Za-greba, ali i na estitkama, lepim reima i podrci!

Polako se uobliava koncepcija revije, imamo punonovih saradnika i novih kontakata iz regiona i sveta. Dobilismo podrku od ljudi okupljenih oko Muzeja vetiarstvaiz Boskesla, koji su uli za nas i kontaktirali nas, kao i odnekih velikih inostranih imena vetiarstva iz sveta kojisu uli za reviju i ponudili svoju podrku, to znai da smona pravom putu. Zahvalili bismo svima koji su napisali

tekstove za reviju, zatim onima koji su nam dali autorskaprava, svoje fotograje, kao i na pomoi i podrci kojusu nam, na ovaj ili onaj nain, pruili Meksin Senders,

Majkl Stejli iz Tifonijanskog reda, Danijel alki iz Kul-tus Sabati, Pol Hjuson, Robin Artisn, Dejk Stretn-Kent,Bri iz Vetije kue, eron, i mnogim drugim kvalitetnim idragim ljudima.

Piite nam i dalje, aljite zanimljivije priloge, pred-loge i sugestije, jer mi postojimo zbog Vas.

Vaa Vetija Revija


4/68

IM-

Vetiji poetak novog Kola godine

Sa Samhainom se zavrio krug Kola godine

po Vetijem kalendaru i 21. decembra paokna toku zapoinje ponovo svoj novi krug te

se zbog toga i smatra Novom vetijom godinom,jer tada toak kree prema Svetlosti. Ovo je prvapaganska svetkovina, prvi dan zime, mali sabat,zimski solsticij,dan kadano postaje kraa a dansve dui; ujednopredstavlja i ponovno roenjeBoga Sunca i novih poetaka. Sama pojava Sun-ca daje nadu da nakon smrti sve ponovo se budi i

ponovo e roditi, no za to treba jo priekati jer jenovoroeno Sunce jo mlado i tek e za Imbolcdobiti punu snagu. Sve se odmara i eka boljedane, ali je nada koja dolazi sa ovim poetkomono to daje snagu za nove poetke, jer poslesvake smrti raa se novi ivot.

Oltar se sveano ukraava, poev od stolnjakakoji je obino zelene boje, simboliui beskrajivota, do raznih ukrasa, iarki i bilja kao tosu jasen, imela, bor jela, smreka, lovor, zatim sedodaju kolai, peene jabuke, kuvano vino, orasii sezonsko voe, a od mirisa tamjan, cimet i ke-drovina, beli luk..Kua se ukraava zimzelenimgranicama, obino veniem od imela, kor-

pom jabuka ili pomorandi i slino. U kuama

koje se greju na drva pali se vatra i bdi do jutra,simbolino pomaui Suncu da bude jae, no

pred svetkovinu. Zaljubljeni parovi se ljube is-pod granica imele, a neko sadi penicu u saksi-jama koju ostavlja do Imbolca.na

Ova vetija svetkovina ima poprilinoslinosti sa Boiem, hrianskom svetkovinom,

jer se kiti drvce, pali vatra badnjaka, nou bdi aspremaju ispod pokloni za ukuane, posebno zanajmlae, te je ovo ujedno i praznik porodice.Re Yule potie od staronordijske rei Jol kojana severu znai toak ili gozba. Rodjenje mnogih

Bogova kao tosu Odin, Mitra, Lug, Bog Ra, Bal,Elagabal, Apolon i Kronos, slavi se tada. StariGermani slavili su 12 dana u asti slavu Odinaa stari Sloveni roenje Boga Daboga, nazivajuisvoju svetkovinu Koleda . Tek 274. godinezahvaljujui imperatoru Konstantinu uspostav-ljen je kult nepobedivog Boga Sunca ( Sol In-victusa ) po uzoru na kult persijskog Boga Mitreijise roendan slavio 25. decembra imesu ob-

jedinjena sva solarna boanstva a hrianstvo tokasnije preuzelo kao svoj praznik.Odlukom papeJuliusa Prvog, 25. decembar proglaen je danomroenjem Hrista kako bi se umanjio znaaj pa-ganske svetkovine , preuzimanjem gotovo celogkoncepta iste.

YULE

autor: Ljubica Petrovi

SvEtkovinE


5/68

Sama re Imbolc vue poreklo od staroirske reiimbolg sa znaenjem u trbuhu to simbolieBoginju u nama, matericu koja raa nov ivot,

kao i spremnost da se prihvati plodnost. Ovo je Velikisabat koji simbolizuje svetkovinu Svetla i Plodnosti.To je vreme kada se ispod snega javljaju prvi znaciivota. ivot se bori i probija ispod hladnog pokrivaada najavi promenu. U ovom trenutku imamomogunost da preispitamo nae ivote i postavimo sebi

pitanja o tome ta elimo u naim ivotima. Takoe,ovo je vreme obeanja. Obeanja sebi samome. taje to to traimo? ta elimo da promenimo u svomivotu? Da li postoji neto to bi eleli da odbacimo?To moe biti neto to je sasvim jednostavno ali tonas je optereivalo, vezivalo nam energiju ili sputava-lo da napravimo korak dalje. To je moda ono to smonekada bili a sada je prevazieno i vie ne elimo da

postoji. Sada bi bio prikladan trenutak da istinski pri-hvatimo promenu kojoj teimo. Ovo je festival svetla,

buenja Majke Prirode iz zimskog sna, kada dolazi i

do buenja sveopte energije i samog duha u nama,pa se upravo na ovaj praznik,uglavnom vre iniciacijeu koven ili samoinicijacije. Imbolc pretstavlja enskemisterije, vreme enskog prelaza i proienja (otud

potie onih 40 dana, no o tome drugi put) inicijacijskoputovanje. Brigid je nositeljka svetla, ali ne Sunca vevatre koja se budi - svetla iznutra.

Svetkovina poinje sa pripremom 31. januara,da bi se spremno doekala 1. februara, mada nekivie vole da ga proslave za vreme prvog punogMeseca nakon tog dana. To je zato to se slavi ivot

koji se probudio u utrobi Velike Majke. Ovaj ivotje samo mogu povratkom Svetlosti, Boga Suncaili sina. Kada je pun Mesec tada se reektuje svet-lost Sunca tokom cele tamne noi. Boginja i Bog uovom trenutku su savreno sjedinjeni. Dakle, noviivot raste unutar zemlje i prvih komeanja semenau zemlji. Uobiajeno je da se svetkovina zapoinjeod samog jutra, sa ienjem od tavana do podruma,gde se posebna panja pridaje ienju ognjita,(naravno onih koji ih imaju) i koja se mogu upalititek uvee nakon zalaska Sunca. Tepisi se iznose nasneg da se istresu te po zalasku Sunca, nakon ku-

panja i presvlaenja u lepu i istu odeu, poinjepriprema za doek svetkovine. Izrauje se Bri-gidina lutka i Brigidina postelja od kukuruzovinea mogu se dodati kristali radi proienja. ovek

na taj nain unitava i odbacuje sve to ga koi. Usreditu veeri pale se svee kao podrka mladomSuncu da istraje u teranju tame i svega to je nega-tivno i neisto. Svee se pale na sve etiri stranesveta a negde se praktikuje paljenje, pa gaenje i

ponovno paljenje. Svee se pale da oteraju zimskutamu i zapoinje se sa velikim spremanjem kako

bi se pomelo sve to je staro i zavrile sve pri-preme za dolazak novog svetla i ivota. Nakontoga ukuani sa sveama u rukama hodaju u krugzvonei zvoncem, postavljajui na prozor srebrnei bele svee. Nakon toga prave Brigidin krst odslame ili papira, koji simbolizuje mladog BogaSunca a njegova etiri kraka - simbol Kola godine.Posveuje se tako to se 13 puta provue kroz pla-men svea i postavi na vidno mesto u kui, obinoiznad vrata, mada ga neko stavlja i u sreditu oltara.Vee se provodi u prii i pesmi a ujutru najmalai izkue nose lutku oko kue. Ostatak dana se posveujeetnji u prirodi i potrazi za biljkom ili cvetom kojisimbolie najavu prolea, obino visibabom koja se

prva pojavljuje ispod snega. Ovo je druga svetkovi-na koju je hrianstvo prisvojilo, uzevi takoe sveobiaje i izmislivi enu udotvorku koja je postalasveta Brigid, pomerivi svetkovanje za jedan dantako da pada na 2. februar.

Neke vikanske tradicije ovaj Sabat nazivajuDan Gospi, obzirom da su Boanstva Imbolca svedevianske Boginje: Brigit, Artemida, Dijana, At-ena, Inanna, Gea, Lada, kao i Bogovi ljubavi i plod-nosti: Eros, Melek Taus, Baldur, Jarilo.

Simboli Imbolca su metla, sezonsko cvee,krugovi ili spirale od svea, tapovi.. Od biljakase koriste andjelika, bosiljak, borovnica, perunika,ljubiice, jagliice, visibabe, mimoza, mirta. Odhrane se obino sprema neto to odgovara sezoni,a najvie bundevino i suncokretovo seme. Kolaise prave od maka uz mane, lenju pitu i mlene

proizvode. Piju se zainjena vina i biljni ajevi.Karakteristini mirisi su bosiljak, lovor, visterija,cimet, ljubiica, vanila, mirta. Osnovne boje su:

bela - zbog simbolizma istote; roze - zbog spajanjaBoginje i Boga; crvena jer simbolie ljubav ali presvega poetak; uta, zelena i braon kao sezonski

simboliOd kamenja za Imbolc moete postaviti naoltar: ametist, rubin, oniks i tirkiz.

Imbolc je svetkovina u kojoj se odaje poast

Imbolcautor: Slavica Otovi


6/68

Velikoj Majci, Boginji Brigid koja nas daru-je sa devet svetih poklona: poezijom, matom,istraivanjem, inteligencijom, razumevanjem,znanjem, intuicijom, meditacijom i mudrou. Kao

to razmiljamo o ovoj sveanosti koja i simboli-zuje ove darove, zamislimo se u snazi svakog odovih devet darova i kako smo ih koristitili u svomivotu do sada. Imbolc je takoe poznat kao Sre-tenje. Sreemo se sa samim sobom, preispitujui zakojim darom ruku ispruiti i da li je ista da prih-vati? Na paretu papira zapisaemo ono to elimoda se manifestuje u narednoj godini. Jednu velikubelu sveu postaviemo u centar oltara. Ta svea jeza Brigid. Poeljno je da bude na ogledalu. Osammalih belih svea (svaka od njih predstavlja jedanod svetih darova) postaviemo u krug oko velikesvee, zatim ih vezati oko velike. Upiite datum ivreme potrebno za ostvarenje vae magijske cer-emonije i zatim sakupite odreene komponentekoje su vam potrebne za ritual. Izaberite belu bojusvea za bilo koju elju, zato to je to boja istoe,obnove i pomae u svim prilikama. Esencija cvetagardenije moe da se koristi. Kristali kvarca sunajbolji da generiu prenos energije i da pokrenuenergiju. Beli cvetovi su najbolji za oltar.

Od trenutka kada ste odluili ta elite dapostignete, svesno utisnite energiju elju u srceVelike Majke. Zatim pripremite sve to vam jepotrebno za oltar (biljke, ulja, kamenje, svee,alatke po elementima). Treba napisati magine reipreko kojih e na najbolji nain biti iskazana vaanamera. Najbolja bajalica je ona koju ste napisalisvojim reima i svojom rukom. Primer: Blago-

slov ovom trenutku. Blagoslov za ovu sveanost.Blagoslov godini koja dolazi i tako dalje

Hodajte oko kruga od 8 svea (u pravcu kazaljkena satu) koje predstavljaju simbolino Kolo godinei obratite se svakoj od njih, u smislu znaenja istih,kako bi pomenuli upravo ono to vam je neophodnoda vam godina koja dolazi donese. Va trud e se ispu-niti kroz nagradu. Provedite nakon toga neko vremeu meditaciji za narednu godinu i kada ste spremniprihvatite podignitu energiju koja raste iz vaeg don-jeg stomaka, vizualizujui formiranje lopte svetlosti (bela za ovu proslavu), do svog srca..Zatim sa velikimizdisajem, usmerite energetsku loptu svetlosti iz srcau krug, znajui da formira duh vaih potreba. Na krajuse zahvalite kreiranoj vlastitoj energiji, Boginji i svimprizvanim Boanstvima, elementalima i elementimaiznad i ispod sa prihvatanjem da je to sada u vama.Otpustite ih i zatvorite krug, hodajui suprotno hodukazaljke na satu, izgovarajui: Hvala i Neka takobude.

Ovo moemo uraditi tako to emo sa lanovimasvoje porodice napraviti Vrt Svetla. Potrebna namje okrugla posuda sa kojom emo napraviti krug uvrtu u obliku torte i oblikovati je od zemlje. Potreb-na nam je takoe posuda za zalivanje, papir i olov-ka. Kada smo ispisali na papiru ono to elimo da

postignemo u toku sledeeg ciklusa kola, ili pakiscrtali, gurnuemo pare papira u zemlju a zatimzapaliti sveu na povrini tla kao roendansku u sre-dini te torte. Nakon toga ostavljamo da svea svetli ipratimo kroz prozor iz sobe kako gori, ne gasei je.

U svom vrtu moete iscrtati krug u obliku spi-rale u snegu i hodati tu nekoliko puta, uivajui uenergiji spirale i vezi sa zemljom.


7/68


8/68

PoetciLjudi openito misle kako su se najei

progoni vjetica odvijali u srednjem (mranom)vijeku. No to nije tono. Progone su kao takveCrkva i njezine Inkvizicije postavile na svojenoge krajem kasnoga, razvijenoga srednjeg vi-

jeka, no prava histerija zapoela je tek poetkomranoga novog vijeka kad su ovlasti prenesene uredovne zakonike svjetovnih suenja i kad secrkveni dunosnici njima nisu vie trebali baviti.

Nakon tiskanja zloudne knjige Malleus ma-lecarum, koja je prihvaena kao neslubeniudbenik za progone protiv vjetica, ludilo se

poelo iriti Europom u 15. i 16. stoljeu, da bisvoj vrhunac doseglo u 17. i 18. stoljeu, dakle uono doba kad se danas misli da je ovjek postao

prosvjeeniji i nadiao okvir tzv. brutalnosti sred-njeg vijeka.

U ovom tekstu razmotrit emo stanje uHrvatskoj, ponajvie u Zagrebu i okolici. I u

Hrvatskoj od najstarijih, plemenskih vremena iprvih zapisanih zakona, kao uostalom i u ostalimdrutvima, postoje odredbe o kanjavanju zle

magije, one koja teti ljudima. U samom Zagrebu

bilo je sluajeva izopivanja i osuivanja vjeticajo u 14. stoljeu (suenje Alici i Margareti 1360.zbog arobnjatva), no broj spaljenih i muenihena naglo skae nakon naoko povijesno be-zazlene odluke provincijalne crkvene sinodeodrane u Trnavi 1. kolovoza 1611., o obaveznom

propovijedanju protiv arobnjatva. Na njoj jezakljueno sljedee: aranja, vraanja, gatanja,

proricanja i supersticiozna vidanja bolesti i ranatajnim rijeima i znacima izvrenim u odreenovrijeme i na odreenom mjestu, imaju se ope-

tovano igosati pred sabranim narodom. A ako seopazi da su neki upleteni u takva arobnjatva, nanjih neka upnik hitno upozori biskupa.

U neka normalnija, bolja vremena takva crkve-na naklapanja ne bi imala ozbiljnijih posljedica

po svjetovni svakodnevni ivot, no tadanji bo-gobojazni Hrvatski sabor pourio se ve nekolikomjeseci poslije, 25. listopada 1611., potvrditi tuodluku i proglasiti je podranom od strane sv-

jetovnog prava. Postoji i zapis o lanku zakona,zapisanoga izmeu 1609. i 1625., (zvanoga iartikulu) br. 10 koji kae sljedee: Osim toga

se odreuje da vjetice, arobnice i trovateljice,gdje god one u ovom kraljevstvu ivjele i bile

pronaene, stanovnici tih mjesta mogu i trebajuslobodno hvatati i dovoditi njihovom zemljinomgospodaru koji ih pod prijetnjom gubitka pravamaa, mora po zasluzi kazniti.

Ovaj zakonski lanak pokazuje da je i dvijegodine prije, a i u sljedeim godinama nakonsinode i potvrde odluke sinode u Trnavi, prak-sa lova na vjetice bila ve uobiajena. Svakihrvatski zaviajnik imao je pravo traiti i hvatati

vjetice te ih izruiti vlastelinu ili gospodaru ko-jemu pripada zemlja na kojem su naene. Pret-postavlja se da su ve sami biskupi Bratuli iOtavi, prisutni na sinodi, odmah poslije svoga

povratka iz Trnave ubrzali i provedbu spomenuteodluke Hrvatskoga sabora.

U to vrijeme takoer je ve nekoliko godinaznaajna prisutnost isusovakoga reda u Za-grebu, za koje se ispitivanjem njegovih vlastitihanala utvrdilo kako je imao velik utjecaj na opiodnos prema vjeticama i magiji u Zagrebu njegovi pripadnici esto su istupali javnim propo-

vijedima protiv vjetica, pozivanjem na njihovotraenje i pogubljivanje te navodnim obavljanjemienja od uroka i otrova. Moemo zakljuiti da

autor: Deniver Vukeli, prof.

PogLEdi

Progoni vjetica na


9/68

su takvi javni istupi javnih propovjednika samo

pojaavali i potpirivali histeriju koja e uskorobuknuti i kulminirati krajem 17. stoljea.SudoviU to su vrijeme na hrvatskim prostorima post-

ojale tri vrste sudova koji su vodili kazneni postu-pak protiv vjetica i arobnjaka. To su bili sudovislobodnih kraljevskih gradova, upanijski sudovii vlastelinski sudovi pojedinih feudalaca koji suimali pravo suditi za kaznena djela poinjena nanjihovom podruju. Naime, plemii tog doba imali

su tzv. ius gladii, odnosno pravo maa da

sude i presuuju onima koji ine ili su inili nekozlo na njihovom feudalnom posjedu. Pod pravomsu se maa, naravno, podrazumijevale i smrtnekazne. Ako vlastelin ne bi koristio to pravo (koje

je dakle bilo i obveza) kad se smatralo da je tre-bao, po spomenutom lanku br. 10 mogao ga je iizgubiti. Prema tome, ako je duhovna vlast neko-

ga javno prokazala s propovjedaonice, ve izvancrkvenoga teritorija svatko je prokazanu osobumogao privesti i predati je svom gospodaru na

suenje.Gradski sud bio je istovjetan gradskompoglavarstvu u slobodnim kraljevskim gradovi-

ma, a sastojao se od gradskog suca (naelnika)i odreenog broja prisenika. upanijskim su-dovima je obino predsjedao podupan, a sud-

sko se vijee sastojalo od plemikih sudacaupanije (judices nobilium) zvanih i velikimsucima, te plemikih podsudaca upanije (vice-judes nobilium) zvanih i malim sucima. Sud jezapoinjao svoj rad nakon to bi ovlateni tuiteljpodnio slubenu optubu da je odreena osobasagrijeila zloinom arobnjatva protiv ovjeka,Boga, prirode ili blaga i da za to postoje svjedoci

i dokazi.Tako prouavajui sudbene spise dolazimo dopodataka (samo za Zagreb i okolicu) prema ko-jima je zbog vjetiarenja sueno (slubeno predsudom) vie od 250 osoba (skoro su sve spaljene,i to veinom ene, njih 248, a 12 je osloboeno),a jo 517 pritvoreno je na daljnje ispitivanje. Noto su samo brojke sa slubenih i zapisanih proc-esa. Koliko je jo bilo privatnih lineva i lomaa,koje je gospodar obavio svojim pravom maaili razjarena svjetina u zanosu, ne zna se i nikadse najvjerojatnije nee saznati zbog nedostatka

pisanih dokaza. Od tih, malo vie od dvije i polstotine optuenih bilo je dvjestotinjak ena i man-

je od dvadeset mukaraca. Od svih njih bilo je

osloboeno samo sedam ena i etiri mukarca.

Veina ovih sudskih isprava danas nam jedostupna kroz rad i istraivanje starije generacijepovjesniara poput Johanna Weicharda Valva-sora, Ivana Krstitelja Tkalia, Ivana Bojniia,Ljudevita Ivanana i Emilija Laszowskoga.

Kad se kae Zagreb i okolica, ponajprije semisli na utvrene gradove Gradec i Kaptol te nji-hove vlastelinske posjede kao to su Varadin,Varadinske Toplice, Stubica, Oroslavlje, Kle-novnik, Samobor, Kerestinec, Ozalj, Turopolje,Krievci, epin, neka mjesta u Meimurju i naumberku. Gradec je tada bio slobodni kraljevskigrad, a Kaptol biskupsko sjedite. Iako ga estove od 16. stoljea nazivaju Zagrebom (kaoglavnim gradom Hrvatske), tek su se 1850. Kap-tol, Gradec i Nova Ves slubeno ujedinili u jedangrad, Zagreb. Gradec je dotad svoje zakone pro-vodio kroz gradski sud, a Kaptol je kao crkveni

posjed imao vlastelinsko pravo suenja za svje-tovne zloine poinjene na svom posjedu.

Od ega se sastojao jedan takav proces u Za-grebu prije tristotinjak godina?

(Nastavak sledi u sledeem broju)

rebakom podruju


10/68

esto se postavlja ovo pitanje. Gerald Gar-dner i Margaret Murray (koja je svojevre-meno bila poznata ba po svojim teorijama osrednjevekovnim veticama kao preivelom

prehrianskom kultu) jedno vreme su bili u in-tenzivnom kontaktu, a razlog zato su prekinulisaradnju jeste to to je Gardner smatrao da suvetice samo bile ene koje su nastavile da slede

preivele keltske kultove, dok je Margaret sma-trala da je poreklo vetiarstva iz Egipta. Za leg-endarni tradicionalni koven koji je vodio GeorgePickingill se pak, po njihovoj vlastitoj mitolo-

giziranoj istoriji, smatra da vodi poreklo od fran-cuske porodice Canedown, koju je pre vie sto-tina godina u vetiarstvo uvela grupa lutajuihRoma. Po preseljenju u Englesku ta linija seodrala sve do James Murrella, osobe koju susmatrali jednim od najveih narodnih arobnjakau Engleskoj devetnestog veka, i koji je tradicijudalje preneo na pomenutog Pickingilla.

Romska magija postoji i jaka je, ali je pitan-je da li su oni to doneli iz Indije ili je porekloegipatsko, bliskoistono ili evropsko. Primer

jedne druge verzija porekla vetiarstva moe

se nai u sluaju Cecila Williamsona, kontraver-znog originalnog vlasnika Muzeja Vetiarstva.Cecil Williamson je bio zanimljiva osoba. Baviose lmskom industrijom kao asistent producenta,a iz hobija je prouavao okultno, tako da ga je

britanska MI6 angaovala sredinom tridesetihda istrauje nacistika interesovanja za okultno.Bio je blizak sa mnogim britanskim okultistima,ukljuujui i samog Geralda Gardnera, ali do dandanas nije jasno da li je bio iniciran u vetiarstvoili ne.

Tradicionalno vetiarstvo je put iluzije. Tu

se grade mitovi i alternativne realnosti. Wil-liamson je bio i obavetajac, a oni nekad poslepovlaenja iz slube, imaju profesionalnu defor-maciju da nastave da igraju uloge, tako da je urazliitim prilikama davao razliite verzije istihdogaaja. Po jednoj verziji, nije nikad bio inici-ran. Po drugoj, kao mali je pokuao da odbranienu koju su seljani ziki napali optuivi je da

je vetica koja im je razbolela prasie. Po toj ver-ziji, i zbog takve hrabrosti gde je i sam nastradao,ona se posle sprijateljila sa njim, i jo kao dete jeuio od nje magiju. Po treoj verziji, on je kas-

Odakle potice


11/68

nije uio magiju od druge vetice koja je videlada ga u koli druga deca maltretiraju i nauila gavradbinama da se od njih odbrani. Jedno je sig-urno, a to je da je Cecil Williamson, shodno svojoj

poziciji vlasnika Muzeja Vetiarstva, upoznaoskoro sve okultiste i vetice i vece u Britaniji isa nekima od njih se i sprijateljio. Od svih ekspo-nata u njegovom Muzeju Vetiarstva, ostalo jezabeleeno da su najvie interesovanja privlailevotane lutke u prirodnoj veliini, od kojih je jed-na predstavljala vetiju Svetenicu koja lei naoltaru. Za razliku od ostalih eksponata u muzeju,

za koje se znalo odakle potiu i emu slue, zaovaj eksponat nije bilo jasno ta predstavlja, semto je na propratnom tekstu ispod gura pisalo,da je vetica poloena na oltar ive Smrtispremna za in duhovnog zaea, kojim iva oso-

ba postaje sposobna da zakorai iz svog smrtnogmaterijalnog tela u svet iza groba. Simbol kojise iznad nalazi, vezuje se za feniansku Boginju

plodnosti Tanat. Uz druge dve votane gure umuzeju, a koje prikazuju mladu veticu kako dajedar Rogatom Bogu, pisalo je da narod Tanat jo

uvek postoji u Severnoj i Zapadnoj Britaniji, i daje to kult koji je verovao u drevnu magiju plod-nosti i praktikovao je. Figure su predstavljale potom tekstu, mladu veticu koja se zaklinje BoguSvetlosti. Solarni Bog Tan predstavljao je muki

princip, a meseeva Boginja Tanat enski, te nji-hovim spajanjem je nastajao ivot. Klju ovogkulta je po tom tekstu bila ena koja je na sva-kom ritualu predstavljala ivi oltar na kojem su

prinoene ponude i raena magija. U tekstu daljepie, da postoji dovoljno dokaza da se moe rei,

da je uniavanje ovog rituala od strane hrianadovelo do onoga to se danas zna kao Crna Misa,i da se narod Tanat ne bavi crnom magijom, negoda rade za dobro i da bi se mogli nazvati belimveticama. Cecil Williamson je javno nekad tvr-dio da je iniciran u tradicionalno vetiarstvo,nekad da nije, ali neki veoma pouzdani izvori iz

britanskog tradicionalnog vetiarstva potvrdilisu u privatnom razgovoru da je on imao veze saovom tradicijom.

O kovenu Tanat se jako malo zna, sem da supostojale vetice jo u vreme drevne Grke, gde

je naroito Tesalija bila poznata po njima, ali sesmatralo da to nije autentina grka tradicija, negoda se njome bave stranci. Kao neko ishodite senavodila Asirija. Prva vetica za koju znamo bila

vesticarstvo?je Kirka, a naziv zaono to je radila, i to

je istovremeno i prvinaziv za veticu kojiznamo, bilo je polifar-makos, dakle neko koradi sa biljem i otro-vima. Jedna od teorijazato su Kirka i Medea

bile prikazivane kaozle praktiarke crnemagije jeste ta, da su u

to vreme matrijarhal-

George

Pickingill

Cunning Murrell

na kultura i religija, ije su one verovatno bilesvetenice, bila okrenuta u korist patrijarhalne.

Moramo da naglasimo jednu stvar a to je,da ne postoji sutinska podela u vetiarstvu.Vetiarstvo je jedno i forma kako e neko daga praktikuje nije puno bitna. Ono je sposob-nost da neko izvodi magiju.


12/68

pie: Sonja Milievi Vukeli, prof.

WiccaDvije osnovne karakteristike obiljeavaju

vjetiarstvo i njegovu magijsku praksu danas, a to susposobnost da relektira sadanjost i da joj se prilagodi,

ali istovremeno da zadri identitet koji se smatraukorijenjenim u tradiciji. Postojanost kontinuitetasuvremenog vjetiarstva vjerojatnolei u toj injenici - istovremenoaktivno sudjeluje u sadanjosti iostaje trajno vezano za prolost(...) to ga ini istovremeno itrenutnim i bezvremenskim.

de Blecourt, Willem/ Hutton,Ronald/ La Fontaine, Jean:Witchcraft and Magic inEurope, Volume 6: TheTwentieth Century, A&CBlack, London, 1999.

Tijekom XIX.stoljea jedna novaideja o jednom drugaijem vjerskomsustavu zaela jesvoje korijene. Povjesniari, umjetnici, knjievnici,antropolozi, pustolovi, aktivistii mnogi drugi

uspjeli su svjesno ili ne pridonijeti njegovu oblikovanju i razvoju. Taj sustavtraio je svojidentitet u drevnosti te je tijekom svog razvoja pokuao dokazati neprekinutikontinuitet od paleolitika do danas.Da je to uspio, svijetu bi se otkrila najstarija religija ovjeanstva. Oblikovanje ovogsustava proteklo je i uzpomo ozbiljnijeg pristupa blagupukih predaja, vjetina, znanja ipraksi. Meutim, sustav je takoer bioosuvremenjen okultnim, svojedobnim, prilagodljivim. Javnu i prepoznatljivu strukturudosegao je u Engleskoj ve poetkom 1950-tih

godina XX. st. Povjesniar Ronald Hutton, doktorpovijesti i strunjak za ranu modernu povijest VelikeBritanije, te britanskog folklora i pretkranskihreligija izjavio je da je Wicca ... the only fully-

formed religion that England had ever giventhe world.

Dio povijesti razvoja wicce lei u tome to su

se praktikanti raznih oblika okultizma u prvojpolovici 20. stoljea umorili kompleksnou ivokalizacijom a da se uope ne spominju samirashodi razliitih formi ceremonijalne magije.elja im je bila pojednostaviti svoj rad, vratitise osnovama. Iz tog razloga, relativna istoai jednostavnost narodnih tradicija bila im jeprepoznatljiva i privlana.

Uspjeh ovog sustava, nazvanog vjetijeumijee, pa kasnije i Wicca (mada se ova dvanaziva koriste i odvojeno, prvenstveno zbog jouvijek postojeih polemika koji naziv je stariji

ili originalniji, no mi emo ih ovdje koristitizajedno) lei i u obrascima iskonskih tenjiovjeanstva. Te tenje baziraju se na nostalgijiza jednostavnijim vremenima prirodnog ruralnogsvijeta, ouvanja prirode i njene neraskidiveveze s ljudima, potrebi za kritikom civilizacijskihsocijalnih, ekonomskih i spolnih ureenja, eljiza sveukupnim istraivanjem i airmacijom sebekao individualnog ivog bia, te iskustvo i znanjestjecano kroz ritualne radnje koje osiguravajuodreeni stupanj kontrole i samokontrole vrsteradnji koje se ujedno smatraju i dijelom magijskeprakse. Filozoija pripadnika vjetijeg umijea/wicce bazira se na tome da svoju energiju (ilikako ju oni nazivaju mo) ne uporabljuju kakobi prilagodili vanjski profani svijet tako da bi onodgovarao teko promjenjivom unutarnjem, veim je temeljna stavka da oblikuju i usmjeravajuona svoja samoostvarenja koja pogodujuprvenstveno unutarnjem duhovnom rastu kojise onda praktino i leksibilno prilagoavafunkcioniranju sadanjega vanjskog svijeta.

Iako sustav zvui jednostavno ono tovjetije umijee/wiccuini posebno zahtjevnom ikompleksnom za istraivanje jest injenica da ovonije religija knjige, nema jednu centralnu osobu uobliku velikog uitelja ili spasitelja, nema dogme,nemogue je ustanoviti stvaran broj pripadnika ine izlae svoja uvjerenja u suprotnosti s drugimreligijama i vjerskim nazorima. Ipak posjeduje,poneto raznovrsne, ali opipljive i dokumentiranekorijene koje moemo s odreenom lakoompratiti.

Jedan od korijenakoji moemo prepoznati upoetcima stvaranja ideje, koja je kasnije dovelado organiziranog sustava, nalazi seu klimi visokogdrutva Europe XVIII. i XIX. stoljea, posebno ako

obratimo pozornost na postanak i razvoj naueneceremonijalne magije.

Nastavak sledi u narednom broju...


13/68

Priziv Meseca

U tradicionalnoj arapskoj magiji postoje rituali iz preislamskih verovan-ja koja uglavnom obavljaju ene u Maroku i Egiptu. Ti rituali, u formiverbalne formule u stihu, nazivaju se ababa. Primer takve prakse jeobraanje Mesecu koji se moli za pomo kako bi se dovela draga osoba.U tu svrhu, ena koja eli to da uradi da trebalo bi da izae u noi punogmeseca na otvoreno, da se skine gola i sa rasputenom kosom da gledau Mesec i sedam puta izrekne sledee:

O, Luno, O Lunice O, zavijena u svetlakoja su tvoje sestre, devica sedam.Odgovori O Mesee, O sijajui nad svim to je ivo

Tvojih sedam keri, devojaka to sede pored rekamesui hleb bez vode i pekui bez vatre.Poalji moju ljubav od mene (vae ime)u srce (ime voljenog) i dovedi ga meni! Prema nekim verzijama rituala za vreme, pre svitanja, dok ena izgov-ara rei videe plamen i trebalo bi da muze mesec rukama kao da muzekravu.

Autor Kia : (Bugarska)


14/68

Najranijom istorijom vetiarstva bavili smose u tekstu o poreklu vetiarstva. Evropskovetiarstvo kasnijeg perioda moemo podelitina nasledno porodino vetiarstvo, tradicional-no vetiarstvo i moderno vetiarstvo. Nasledno

porodino vetiarstvo je ono koje se prenosi sastarijeg lana porodice na dete koje pokae znakeda ima u sebi vetiiju krv. U veini sluajeva

postoji samo jedna Inicijacija i ona je tu da seodri krv. Obino inicijacije idu po mukojili enskoj liniji, tipa baba unuku ili otac sina.

Prakse su veoma pojednostavljene, sa to manjerituala i sa naglaskom na praktine arolije i radsa biljem. Magijski krug se u veini porodica nekoristi, a orua koja se koriste se ne smatraju kaosveta i samo za tu upotrebu. Nema pisanih knji-ga i uputstava, a znanje se prenosi usmeno.

Tradicionalno vetiarstvo je takoe naslednoporodino vetiarstvo, koje je u vreme progo-na vetica postalo vie formalizovano, dobilovie ritualizovan oblik i u nekim porodicamaak i antihriansku notu u znak protesta protivinkvizicijskih progona. Ove tradicije se mogu is-torijski lokalizovati od perioda priblino 15. veka ,

i koristile su imena lokalnih boanstava. Obinosu sledile ili Boga ili Boginju, a ne oboje zajed-no. Inicijacije su prenoene sa ene na mukarcai obrnuto. Karakterie ih mnogo vie ritualnograda nego u naslednom porodinom vetiarstvu.Rad je bio i na vradbinama i na ritualnomoboavanju. Raeno je sa posveenim oruima,u sakralnom prostoru, ili u stalnom magijskomkrugu, ili za te potrebe u uspostavljenom takvomkrugu koji bi se nakon rada uklanjao. Tradiciona-lne grupe su radile u okviru kovena, iji je broj

lanova varirao od tradicije do tradicije, a kovendu vodili ili Visoki Svetenik (esto nazivan Ma-gister) ili Visoka Svetenica (esto nazivana Gos-

pa). Rituali i prakse su zapisivani u knjigu koja seizmeu ostaloga nazivala i Knjiga Senki.

Moderno vetiarstvo poinje od DeraldaGardnera koji je bio iniciran u tradicionalnovetiarstvo, ali je odluio da ga sredinom prologveka prilagodi ljudima koji ive u modernom vre-menu. Gardnerova tradicija ima tri stepena inici-

jacije i uvela je polarnost Boginje i Boga. Koris-tila su se imena Aradia za Boginju, i Kernunos zaBoga, ali se ime Boginje menjalo na inicijaciji u

autor Gwydion


15/68

trei stepen. Za razliku od tradicionalne gde prazni-ci mogu da variraju, kod Gardnera se ksno slavi 8sabata koji su vezani za Sunce i trinest esbata kojisu odreeni Mesecom. Broj lanova kovena je od 5do 12, a inicijacije se prenose sa ene na mukarcai obrnuto. Radi se iskljuivo u posveenom krugu,a rituali su strogo formalizovani i rade se iz KnjigeSenki.

Nakon Gardnera, najpre je Aleks Sendersnapravio svoju vlastitu tradiciju, zasnovanu namodikacijama Gardnerovog vetiarstva, to susledili jo neki drugi, tako da se danas za nekolikotradicija koje imaju inicijacijsku liniju do New For-est Kovena u kojem je i Gardner bio iniciran, bezda su napravili neka drastina odstupanja od Gard-nerovih postavki kae se, da predstavljaju britan-sko tradicionalno vetiarstvo. Da ne bude zabune,to je moderno tradicionalno vetiarstvo i ne govo-ri se o kategoriji tradicionalnog vetiarstva.

Gardnerova i aleksandrijska tradicija su naz-vane tradicionalnim, zato to se kasnije pojavioitav niz razliito novih, uz polemike da li suopravdano ili ne, koristile izraz vetiije tradicije.

Neke su bile poreklom od Gardnera, druge nisu,tako da danas imamo jako puno novih i inovativnih

tradicija koje meaju elemente egipatskih mis-terija, amanizma, feminizma i kabale i slino savetiarstvom, kako ga je postavio Gardner.

No, ponovo se dotaknimo vremena koje smopominjali u tekstu o poreklu vetiarstva. Naedomae vetiarstvo u velikoj meri ima elementeopstalih arhajskih balkanskih kultova, pa takodomae vetice u istonoj Srbiji prizivaju Tar-tara, kao duha koji se nalazi u vodi, to ima smisla

budui da se inicijacije u ovdanjem vetiarstvu irade blizu reka. Koncept Tartara je preiveli grkikoncept, o kojem se i danas u akademskim krugov-ima malo zna, budui da je bio uvan u tajnosti pod

pretnjom smrti za otkrivanje njegovih tajni.Tartarje bio po najdrevnijem shvatanju mesto roenjaljudske due i samog kosmosa, u ijem centru senalazila golema vatra, Axis Mundi, koja je osnovureenja sveta. Docnije je Tartar postao podzemlje

puno prokletih dua i neprijatelja bogova, to suhriani potom adaptirali u svoju predstavu paklaispunjenog palim anelima.

Zvezda sa pet kraka, odnosno pentagram, uGrkoj je bila povezana sa petostrukom misterijomTartara, tj sa njegovim podzemnim boanstvimakao to su Hekata, Niks, Erebos, Tifon, Kerber, i

Aleks i Meksin Senders

iniciraju

Denet Ferar


16/68

VETIJA REVIJA | 2016.16

Erinije. Da je korpus praktinih grkih magijskihformula iz perioda pre Nove ere bio dostupanmagijskim grupama i praktiarima pre osamdesetihgodina prolog veka, verovatno bi mnogi magijskisistemi danas izgledali bitno drugaije. U tim ru-

kopisima Tifon, inae sin Tartara i Geje, nije pred-stavljen kao demonizovano udovite olimpijskihGrka, ve je to grko-egipatski prvobitni praotacneukrotive magijske kreativno-destruktivne siline.Ba je Tifon onaj koji daje moi vetici. Inicijacija

je podrazumevala da neko potpuno nag nosi poputDionisa, krunu od brljana i ima povez na oima.Osoba je umotavana u lanenu tkaninu poput mrtva-ca kako bi mogla umreti i vaskrsnuti u svetu duho-va. To joj je davalo autoritet i sposobnost da moeda komunicira s duhovima i raznim Bogovima. Za-

pravo nema Inicijacije bez smrti. Da bi se neko

inicirao mora da umre, a sam grki glagol cima dvostruko znaenje, i inicirati sei umreti.Moje lino iskustvo je poelo tako to sam u

svojim ranim tinejderskim danima, upoznao de-vojku za koju nisam znao da je bila iz vetije poro-dice. Kad smo doli do takvih tema, jednom je rek-la da vetice zapravo nikad ne umirui priredila mi jedno od najbizarnijihiskustava u ivotu, sa suavanjem saneim to je delovalo kao suoavanjesa jednim dugakim nizom svih veticakoje su pre nje ivele. Devojka je kasnije

otila u Australiju, zato to ju je zvalanjena baba da se tamo preseli. Naime,vetice pre smrti moraju da prenesuna nekog Inciiajciju. Njena roaka uAustraliji nije bila pogodna za to, i

poludela je kako mi je rekla. Otac jojse bunio i naprasno je umro, i ona je

jednostavno sela u avion i otila. Aja sam ostao sa jakim oseajem davetice i dok su ive su u stvarimrtve, a kad ziki umru i daljesu ive na neki nain.

No, vratimo se Tifonu.Tokom Inicijacije morao sedesiti konkretan mistinidogaaj koji bi potvrdioda je Iniciajacija uspena.Konkretno, odreena vrsta

ptice bi se morala pojaviti saneba i obruiti se na osobu,umotanu poput lea, koja seInicira i dodirnuti je krilima.To je bio znak da Inicijat/

kinja moe da uskrsne, nakonega bi se pokrov odmotavaosa osobe i spaljivao. Tifon jetako vaskrsavao nekoga, ko bi

po moi postajao ravan prvobitnim boanstvima,i nakon inicijacije, budui da se Inicijacijom uk-lone barijere izmeu sveta ivih i sveta Bogovai smrti, dobijao mo da priziva razne duhove i

boanstva, najee koristei posudu sa vodom, i

pre toga prizivajui ba samog Tifona.Videli smoda je Tartar bio mesto primorodijalne vatre i OseSveta. Mnogo kasnije u Evropi su tradicionalnevetice svoju mo zasnivale na patu sa Bogomkoji je bio Bog-Jarac, vatre i podzemnog sveta,gospodar magije, plodnosti i smrti. Povezan jei sa kovakim misterijama, tako je u severnimzemljama bio poznat i po imenu Vejland Kova.

Zapadni ezoteriari su pravili veliku grekukada su sledili Jamblihovo miljenje, po kojem jenjegova neoplatonistika teurgija objanjavala ra-nije misterijske tradicije. Jamblihova ideje da suhermetiki losofski rukopisi u stvari autentiniegipatski tekstovi je bila pogrena, i Egipani nisuoboavali trans-zemaljske bogove uz zemaljske,to je zabluda nastala na kasnijim tekstovima kojisu bili pod uticajem platonista i gnostika. U rani-

jim praksama i tekstovima, nije bilo trans-zemaljskih i nad-nebeskih koncepatatako da neoplatonizam nije uporedivniti objanjava ranije magijske tradicije.

uda se izvode uz pomo podzemnihduhova slino sujima koji se pozivaju na

Alahovu mo, ali, da bi izveli uda koristeDinove za to.Vedantisti takoe tvrde damo dolazi od Brame, ali koriste KarnaPiaine i Jakine da bi izveli uda.Postoji usmena tradicja po kojoj se tvrdida je pomou piai sidija (moi) sadAdi ankara pobedio u svim svojimdebatama.

Dakle, kako su nastale prvevetice? To je misterija, ali sadasamo navedimo jednu hristijani-zovanu legendu koja krui u ne-

kim vetijim porodicama. Eva jesa biblijskom Zmijom koja ju jei navela da probaju jabuku ro-dila sina, Kaina. Kain je ratar iuzgajao je bilje, a Avelj je biostoar. I Kain i Avelj su Bogunudili rtve, prvi biljnu, drugikrvnu. Poto Bog nije bio nak-lonjen vegeterijanskim rtvamaKain je kao vrhovnu rtvu pri-neo svog roenog brata Avelja.

Na taj nain, kao prvi ubica u

istoriji, Kain postaje slian per-sonikaciji smrti, te dobija znak

koji ga obeleava i to je vetiijiznak koji svi njegovi potomci


17/68

17

nose. Postojali su posebni Aneli visokog rangakoje je Bog postavio da vode rauna o ljudima, sanaroitom zabranom meanja u ljudski razvoj, ali

je oko dve stotine Anela to ignorisalo i odmet-nulo se od Boga, postajui tako Pali Aneli. Oni

su trebali ljudska tela da ih koriste kao posudekroz koje e se ispoljiti, ali i za seks sa ljudskimenama. Deca roena iz takvih veza su nazivana

Nelimi, pola aneoska, a pola ljudska bia. Anelisu ih uili mnogim stvarima ukljuujui i magijskevetine. Azazel, voa Anela je izabrao jednog po-tomka Kaina da ga zaposedne, dok je Lilit izabralanjegovu sestru.Vetice su po toj legendi, one kojesu potomci Azazela i Lilit. Oni koji pripadaju tojkrvi i imaju vetiji znak mogli su biti inicirani,

jer su nosili gene koji su bili Azazelovi, koji jeotac vetiarstva, to znai da su vetice u startunadljudska bia.

Vetiarstvo je veoma staro i donekle je slinoamanizmu. Po legendi vidimo da su pali Anelizaposedali ljude kako bi ih uili nekim vetinama,ukljuujui i magiju. amanizam je isto kao i

vetiarstvo rad sa duhovima koji zaposedajuamana. aman je neko koga duhovi predaka,ili neki drugi duhovi sa kojim radi, zaposedaju,i kroz njega govore ili lee ili rade neto drugo.Ne moe svako da postane aman. amanizam

je kao i tradicionalno vetiarstvo stvar plemenaili klana. Neko je roen u porodici amana i tomu je u krvi, a ako ga duhovi izaberu onda akoproe iskuenja postaje aman. Nekoga interesujeamanizam, osea duhove, ak ih i vidi? estitketoj osobi na sposobnostima, ali to ne znai da jetaj neko aman. Postoje znaci da su duhovi nek-og izabrali i to je veoma bolan i teak momenatamanistike krize koja se poredi sa psihotinomepizodom i koja moe trajati prilino dugo. Priase, i da se to iskustvo i ne preivi uvek. Veoma

esto ako duhovi nekog i izaberu, tanije u vieod 99% sluajeva, amanovi predaki duhovi mukai da ta osoba nije od te krvi i da mora da naevezu sa svojim precima i u svojoj vlastitoj kulturi.

Mogue je i da neko kao stranac bude prim-ljen u vetiju ili amanistiku tradiciju, ali to je

zavisilo od duhova predaka Bititako primljen u liniju predaka

bila je velika ast. Druge vetijeporodice i tradicije imale su dru-ge mitove, recimo jedna tradi-cionalna linija koja takoe ima

u svojoj mitologiji Pale Anele,smatra da su potomci njih i ljud-skih ena u stvari vile. Jedna oduvaenijih vetica iz te tradicijemi je jednom rekla, da Inicijaci-

ja u tu tradiciju menja DNK nanain da onaj ko se inicira za-

pravo postane slian vilinskomnarodu. Samo emo jo rei, da

je skladno i ranije pomenutojprii o devojci koju sam upoznaoi koja je bila vetica koja je ot-

putovala u Australiju, praviloda vetica ne sme da umre dokmo ne prenese nekom lanu po-rodice, to se radi preko nekog

predmeta,koji moe biti ritualnipredmet, ali znam i za sluaj daje to bio bro, koji je onda vezate izabrane osobe sa vetiijommoi. Da, vetiarstvo kako smovideli se zasniva na pripadanjuvetijoj krvi, na inicijaciji i narealnoj moi koja od toga dolazi.

Ali tu ve ulazimo u neku irutemu i nadam se da e vetijarevija vie pisati o tome u nared-nim brojevima.

Louise Huebner, koja se smatraveticom u ijoj porodici je bilo

preivelo nasledno vetiarstvo ikoja je bila zvanina vetica Los

Angelesa od 1968. godine.


18/68

segmenta ivota niti veeg ivotnog dogaajakao to je roenje, vjenanje, pogreb i sl., a danije proet utjecajem nekog od tih stvorenja.Djetetu se po roenju vee crvena vrpca oko rukekao zatita od urokljivog pogleda ili vilinskekrae osobito naroite bebe. Kunim uvarima zakoje se vjeruje da se motaju oko pei/ tednjakau obliku zmije ostavljaju se mlijeko, jaja, sol iostaci hrane kao darovi za zatitu kue. Vjenanii pogrebni obiaji presloeni su da bi ih ovom

prilikom opseno opisivala, no dovoljno je reida je narodna mata od njih uinila kako svjetov-ni, tako i onostrani dogaaj. Veina tih stvoren-

ja su, razumljivo, vodene ili umske prirode.Spomenut u samo neke od njih : Dravske/ Mur-ske Deklice ( sline vilama suenicama, vodenevile), Bela ena, Dravski ovek, div Lean (Le-gen), Sveari (duhovi neumrlih koji se pojav-ljuju kao svjetla iznad movara), Pozoj (Zmaj),

Grabancija (Nekromant), Babaroga (BabaJaga), Zeleni Juraj. O njima su pisali Vid Balog,Marija Novak, Radoslav Katii, Lidija Bajuk,

pa zainteresirane za opseniji pregled upuujemna njih. Mnoga od njih direktni su ili iskrivljeni

predstavnici stare Slavenske mitologije sa svo-jom kompleksnom simbolikom. Kaa npr., kuniduh zmije koju hranimo mlijekom oito je odjekVelesa, podzemnog boga Slavena, uvara blaga(stoke). Juraj (Jarilo) kao boanstvo obnovitel-

ja vegetacije jo se uvijek otvoreno slavi, asti

i opjevava u odreena doba godine. Dolaskomkranstva dobio je preks sveti, dakako.

GDJE JE TU VOODOO ?

Na to pitanje neemo moi odgovoriti nikakvimpozivanjem na kulturne sprege Meimurja iHaitija. Morat emo se utjei poneto mutni-

joj logici Shaldrakeovih morfolokih polja ilivjerovanjem u temeljnu UR- magiju iz koje je

proistekla SVA magija svijeta. Morfoloka poljakazuju nam da postoji neto kao zajednika i uni-

verzalna memorija ovjeanstva koja kao osnovauvjetuje temeljne obrasce vjerovanja i ponaanja.UR magija bila bi ona najstarija i najarhainija

potreba svih ljudi da DJELUJU na svoju okolinu

MedjimuDa bih napisala ovaj lanak koji je vie od

svega osobna pria i dosta osebujno poimanjeteme moram krenuti od prve svoje idiosinkra-zije. Rjenik stranih rijei tumai idiosinkrazijukao temperament, duevni sklop, nain miljenjasvojstven nekoj individui. Svi imamo svoje idi-osinkrazije i toplo vam savjetujem da preispitatevlastite jer nam poznavanje sebe, svojih vje-

rovanja i unutarnjih procesa pomae ne samoda vodimo kvalitetan ivot ve i da naa osobnamagija bude ekasna. Jedno od velikih takvihmojih uvjerenja jest da ovjekov osobni tem-

perament uvjetuje lokalitet njegovog zaviaja.Ja sam roena blizu jedne velike rijeke, a velikdio ivota provela sam na uu dvije: Drave iMure. Ostatak zemljovida uglavnom je ravnica,

blago izdignuta pitomim obroncima Bilogore.Ovdje su ljudi, kako sami vole rei vrijedni,to je u ovom kraju sinonim za radinost. Rijeke

su razliite. Dok je Drava bistra, zelena, brza iudljiva, esto mijenja tok i nije nimalo bezopas-na za ivot pored nje, Mura je gusta, mutna, blat-njava i troma. Obje rijeke oznaavaju ujedno i

prirodnu granicu s Maarskom. Neu u ovom es-eju ulaziti u burnu povijest odnosa s Maarskom,samo u rei da su brane veze, jezik, kultura igastronomija neraskidivo povezani. Za Maare,

pa tako i Meimurce i Podravce krue glasine dasu kao narod prilino melankolini. Dovoljno je

posluati neku od narodnih napjeva Meimurjada bi osjetili taj spleen mutne Mure u njima.Sada u se pozvati na svoju drugu idiosinkraz-iju. Vjerujem da su VODE i to upravo takve dvijevrste vode kod ljudi uslovile takvu tankoutnost,

bogatsvo bajki i usmene predaje, jedan oso-biti senzibilitet za nadnaravno. Voda se u svimezoterinim tradicijama vee uz emocije, astralniaspekt ivota, snove. Voda pripada Yesodu nakabalistikom stablu ivota, Kupovima u Taro-tu, ona je Yin u taoizmu. Smatram da je upravovoda, a naroito mutna, kalna voda movara iMure iznjedrila tako ivotvorno, bogato, usudila

bih se rei i gotovo morbidno poimanje ivota.to se mitologije i nadnaravnog tie ovajkraj bogat je vjerovanjima u duhove, vile,arobnjake i vjetice u toj mjeri da nema

SororMaryam


19/68

istovremeno shvaajui da postoji neto to ih kaoindividue nadilazi i od ega dobivaju duhovnu

pomo pri ostvarenju svojih ciljeva. Ono to mezaprepastilo prouavajui voodoo i voudon bila jeta nevjerojatna slinost meimurskih i haianskih

boanstava. Uronjena u mitologiju vlastitogzaviaja u Ghuedeu sam prepoznala Grabancijaa.U njegovoj supruzi Madam Brigitte, Belu enu.Cijeli panteon hoo vodenih duhova vidjelasam u opasnim vodenim vilama, voden-

jacima i Svearima. Ne traju li, napokon,jo uvijek rasprave je li Lovecraft doistaimao neki ziki Nekronomikon iz kojeg jecrpio svoje fantazije ili je sve to izmislio ?Glasam za tree objanjenje- on je jednostavnou svojim opisima Chtulhua, Dagona, Yog- So-thota itd. dotaknuo duboki sloj primordijalne URmagije. Zato su ljudima njegovi bogovi takoPOZNATI.

SARA KALIZa zadnju idiosinkraziju koju u ovd-

je opisati posluit u se jednom priom :na ulazu u romsko naselje mojeg maloggradia pokraj Drave stoji kip Crne Marije.Kako prikladno, pomislila sam, poznavajui

pomalo legendu u Sari Kali kao zatitnici Roma.Ispitujui malo lokalne ljude o tome kako je tajkip tamo dospio gledali su me u udu kada bihspomenula Saru te me uvjeravali da je to naaMarija, ona iz najveeg hrvatskog svetita MarijeBistrice. Kasnije, gledajui u sliku Erzulie Dan-tor, jedne od najveih voodoo Petro (crnih) Loa

postalo mi je jasno. Gledam u neto vrlo staroi mono. Starije od kranstva, starije od po-ganstva, starije od jezika. Gledam u jedan odnajveih enskih temeljnih arhetipova i nemaveze GDJE je izronio u svijesti ljudi i manife-stirao se kao kip. To je naa prva i jedina, velikacrna Majka. Znaju li Hrvati katolici kome semole kada odlaze na hodoaa u Mariju Bis-tricu ? Mislim da intuitivno znaju vrlo dobro i

da im to odgovara. Jer Crna Marija nije pitomai pobona Bogorodica. Ona je mona i ratnikaosvetnica potlaenih, zatitnica djece i ljudi ko-

jima je nanesena nepravda. S pravom se nalazi

u crnom spektru voodoo panteona jer njenamagija slui tome da se osveti Zlo. Osjea li itav

jedan narod da mu takva Boginja treba ostavljamna razmiljanje. Genezu Erzulie moemo prati-ti iz psihoemotivnog aspekta i na nain na koji

pratimo veinu enskih boanstava s obziromna njihove faze zrelosti, ivotna razdoblja, fazeMjeseca i godinja doba. Ona je prvo La Sirene,nevina romantina djevojka u fazi zaljubljivanja,zavodljiva djevica, zaigrana djevojka. Zovemo jekad nam treba pomo u zavoenju. Potom prelaziu Erzulie Fredu koja je voodoo pandan glamuro-znoj Veneri zapadnog sistema, zrela ena koja volilijepe stvari, koketa, zatitnica lijepih umjetnosti,kreacije, esencija zrele senzualnosti. Kau da kod

posjednua, jahanja Erzulie u zadnjoj fazi onaplae. Neki to tumae da plae zbog izgubljeneljubavi, no njene suze imaju dublje znaenje.One oznaavaju prijelaz Frede u Dantor- enu

iskustva. Uitak je prolazan, sve ivotne radostimoraju biti oploene patnjom da bi donijele mu-drost. To je Dantor, Mater Dolorosa, tuna majkakoja poznaje sve patnje svijeta i suosjea s njima.esto kaem da se Dantor ne priziva ve doesama. Smisao te izjave jest da ne postoji ovjekkoji u nekom trenutku ivota nije bio povrijeen,razoaran, nepravedno osuen itd. Sve to spada uljudsku karmu po defaultu i sve je to neminovnoiskustvo inkarnacije. Svako je u nekom trenutkuivota zazvao Crnu Majku samim svojim suzama

i ona se odazvala, kao utjeha osveta ili opomena.FATALIZAM ILI MESMERIZAM

Na kraju bih rekla neto o prirodi darova i oposjednuu. Poznato je da voodoo ima razraensistem ponude Duhovima. Voodooisti znaju danjihove Loe vole ceremonije, mirise, svijee,ivotnu energiju, da se odazivaju na kljueveu vidu vevera i ritmova bubnjeva. Sve se toini svjesno, oformljeno kao ritual u kojem suuesnici svjesni da e doi do jahanja odnosno

posjednua. Svrha posjednua zapravo je eksta-za, stanje u kojem je ovjek kao individua izvansebe, a sila (Loa) vea od njega zauzima njego-vo tijelo i u transu izvrava razna djela koja ne

ski voodoo


20/68

bi bila u stanju kao obian ovjek. Sve je topopraeno pjesmom, plesom i ivotnom radou,svijest uesnika je poviena, stvara se neophod-na indukcija energije slina masovnoj histerijina nekom rock- koncertu ili slinom dogaaju

gdje se skupna energija ljudi ujedinjuje i ponetvoriti cjelinu koja je vea od njenih dijelova.Sve je to vrlo lijepo prikazano u lmu MayeDeren Divine Horsemen. Ono to elim istak-nuti je razlika u psiholokom tlu. I Meimurciimaju razraen sistem posjednua. On se ug-lavnom izraava kao fatalistiko prihvaanjeda je oveka nekaj prevzelo ( ovjeka je neto

preuzelo). Najee su to vile koje u svojemnajmorbidnijem obredu mogu mrtvog ovjekavratiti u ivot u zamjenu za ivog ovjeka

kojeg e uzeti u svoje vodeno kraljevstvo.Generalno uzevi svaki malo krhkiji i zanesenijiovjek bit e u Meimurju nazvan vilovnjakomto ublaeno znai da nije sav svoj, odnosnoda pati od neke vrste duevne bolesti ili slabosti.

To mogu biti i pjesnici, sanjari, nujni i utljiviljudi (kakvih je u Meimurju mnogo). Raspon

posjednua kree se od ozbiljnih psihopatskihstanja do blagih zanesenosti. No sve je to

prihvaeno kao potpuno izvan kontrole ovjeka i

njegove dnevne svijesti. Duhovi, vile, arobnjaciuzrokuju ovjekova stanja, upravljaju njegovomsudbinom i to je tako, ne moe se nikako protivtoga boriti. Kroz sve to provlai se doza melankol-ije i apatije dosta nepoznata voodooistikomivotnom elanu, energinosti i ivotnoj radosti.Dodue, berai pamuka, potomci robovazaetnici su crnakog bluesa. Moda bismou slinostima iskustva povijesne porobljen-osti jednih i drugih mogli potraiti zajednikeznaajke. Moda bismo to mogli openito pri-

pisati univerzalnom osjeaju zarobljenostidue u tijelu, neraskidive veze Erosa i Than-atosa kao temeljnih pokretaa i okretaa ljud-skih sudbina. To su te specinosti koje od os-novnog tona rade melodiju u duru ili u molu.


21/68

2016. | VETIJA REVIJA 21

Stregheria je stara italijanska re zavetiarenje - la Vecchia Religione. Re kojase koristi za vetiarstvo u modernom itali-

janskom jeziku je stregoneria dok mnogi autorikao to su Charles Leland i Raven Grimassi, stav-ljaju akcenat na to da je njen izvorni termin stre-geria . Sam pojam koji podrazumeva vraanje,dolazi od latinske rei Strix to zapravo znai

triga, nona ptica (od glagola strideo - isputanjejakog,prodornog zvuka. Stregeria meutim,potie od drugih, ranijih religija i misticizma Sre-dozemlja, jer njene osnove poivaju na magijs-ko-religijskoj praksi drevnih Etrurana. Njenekorene treba traiti u kultu etrurske boginje Tane,kao jedne od mnogobrojnih varijabli fenianske

boginje Astarte ( izvorno Astaroth), Boginje Mes-eca i plodnosti. Kult Boginje Tane se zbog rimskehegemonije, kako nad etrurskom teritorijom, takoi nad prisvajanjem njihovog Panteona pretvorio ukult Diane, Boginje svetla, ivota, lova i Meseca.Diana je bila takoe i zatitnica devica, lovaca,

porodilja, robova, divljih i domaih ivotinja.Najpoznatije i najstarije rimsko svetilite boginjeDiane bio je umski gaj zvan Diana Nemoren-sisuz obale jezera Nemi (Aricia, pored Rima).To je bilo kultno mesto svih gradova Latinskogsaveza. Po legendi, prvi svetenik njenog kulta

bio je junak Virbius (rimski pandan grkom Hi-politu). Kasniji izbor svetenika zaDianin kult,bio je vrlo neobian, odnosno, mogao je biti samoodbegli robkoji je morao pre toga ubiti u borbi

svog prethodnika.Posmatrajui simboliku Diane,uoava se njena povezanost sa kultom Demetretj.Persefone u staroj Grkoj, i najtajnijom misteri-

jskom praksom u njoj - eleusinskih misterija izkojih se, pratei mit o Persefoni, njenom silaskuu podzemlje i potrazi njene majke za njom, moguvideti dalje paralele u odnosu: majka /silazakkerke, u prii o Diani i njezinoj keri po imenuAradia, koja biva sputena na Zemlju kako bi

poduavala vetice u tome, kako da se suprotstavefeudalnim tiranima, katolikoj crkvi. i drugiim

ljudima koji ele da im naude (gde se moe uoitiveza sa uslovom za svetenika Dianinog kultakoji mora biti odbegli robkroz pobunu ropstvu,koju i Aradija trai od svojih sledbenica. Leg-

endu o Ara-diji oiveo jekroz Vetije

j e v a n e l j e ,napisano 1899.godine, Charles Godfrey Leland. Ova knjiga

je bila pokuaj da se prikau verovanja i ritualitajne religije vetica u Toskani, prevodom itali-

janskih rukopisa na engleski jezik, i koji su bilinazvani The Vangelo (jevanelje) za koje jetvrdio da ih je dobio od ene pod imenom Mag-dalena. No za razliku od Lelandove interpretacijestregerije i toskanskog folklora, potovaoci stre-gerije okupljeni oko aricijske tradicije i kulta Di-ane, koji je u XX veku publikovao Raven Gri-masi, tvrde da je pria o Aradiji izgledala mnogodrugaije. Po njihovom nasleu Aradia nije bilaavatar, ve zaista roena u Toskani (1313) te ju

je staroj vecchia religioni, nauila njena tetka.etajui Alban brdima u blizini jezera Nemi irazmiljajui o sudbini naroda Italije potlaenogod strane plemstva i Crkve, Aradia je imala tre-nutak duhovnog prosvetljenja zauvi glas koji jedoneo vetar. Od tog trenutka znala je da mora us-tati protiv postojeeg poretka pobunom, I poela

je oko sebe da okuplja streghe, odmetnike i dru-ge koji su iveli u umama oko jezera Nemi u14.veku, i uila ih svemu to zna. Njeni ueniciformirali su ono to je poznato kao Triada kla-nova, iz koje je konano moderna tradicija stre-gerije proizala. Trijada Klanovi su savez triju

povezanih vetijih klanova poznatih kao Tanar-ra, Janarra i Fanarra ili ti Tajanstveni uvari.Tanarra je odravala drevne zvezdane misterijeuenja, Janarra - lunarne misterije a Fanarra suuvari misterija Zemlje .Bili su organizovani ukovene po nazivu boschetto( gaj ) i brojali od od3 do 13 lanova. Aradijina poruka nastavljaimanjene tradicije nazvana je Sporazum ili Zavet

strega. Obzirom da je jedan od atributa Diane,bio i zatita ena pri poroaju, strege su imalevanu ulogu kao babice, koje su svojim znanjem

o bilju mogle olakati sam raanja umanjenjembola, pri emu su dve osnovne biljke bile rusa ivrbena. Cima di ruta ili granica ruse, zapravo

je simbol koji se jo uvek nosi kao amajliju strege.

S t r e g e-autor:Da

nnahDaLuz
https://sh.wikipedia.org/wiki/Mjesechttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mjesec


22/68

Sastoji se od tri glavne grane (simbol trostrukeprirode boginje, a na vrhovima svake grane kojase rava u ukupno osam malih grana, nalazilisu se polumesec, lotos, ruke ili klju, pri emuse svaki od njih i sam moe koristiti kao zatita

protiv uroka).Strege su takoe poznate po svojojsposobnosti bacanja uroka, pravljenju arolija,amajlija i talismana a gestikulacijom ruku ost-varuje se mo ili zatita.Bave se tumaenjemAu-rguries-a, znamenja i znakova koje tumae krozdogaaje kao to su promene vremenskih pri-lika, let ptica, ponaanje insekta kukca i sl.Meustregama bilo je onih koji su praktikovali loumagiju, ili-ti Maladanata, kako su ih naziva-li, za razliku od onih koji su se bavili dobrommagijom, poznatom pod nazivom Benandanti(a koji poseduju moci shapeshiftiga, astralnogletenja, kontrola vremenskih prilika).PraktikantiStrega esto izvode praksu bez obrednog kruga,

jer su i na bavljenje magijom gledali kao na netoto ne zahteva nekakve posebne pripreme. Vr-tovi strega su zasaeni lekovitim biljem kao tosu bosiljak, ruzmarin, origano a u nezaobilaznommaslinovom ulju pomeanom sa vodom, uvanisu kristali. Strega kovene vode visoki Sveteniki Svetenica, a u ritualima uestvuju i devojkastrega koja je pomonica svetenice i odgovo-rna je za oltar, kao i uvari koji su odgovorni za

praenje rada inicijanata i za sigurnost i zatitukovena.Za razliku od izvorne stregerie koja se

potuje irom Apeninskog poluostrva, najvie u

Toskani , u nekim delovima Sicilije i Americi,postoji praksa pod nazivom stregoneria i mo-glo bi se rei da su ova dva pravca iako imajuslinosti, u stvari suprotstavljeni jedan drugom.Stregoneria se zasniva na praksi koja vie u sebi

sadri upliv katolikog uticaja na paganski pan-

teon kao posledicu progona od strane Inkvizicijekao i pravo na bavljenje stregerijom samo pokrvnoj, porodinoj liniji.U tom se ogleda glori-kacija majke i bake u italijanskim domovimakao i kulta Bogorodice .Za kraj, nije na odmet

podeliti jednu od strega ljubavnih arolija koja seu izvornom vidu sauvala par hiljada godina, a

preuzeta je iz etrurskih knjiga magije:aterijal: Tamjan (tap ili smola ), 3 dela la-

vande, 3 dela damiane (maca ), 3 dela paulija,1 deo smole zmajeve krvi, 13 latica gardenije,4 dela crvene dateline, 3 dela biljke Serenoa re-

pens, 3 dela mente, 3 dela ruse, 13 kapi parfemapo elji, avan i tuak za mlevenje bilja. Zapalitetamjan a samleveno bilje stavite u crvenu tkaninui privrstite. Zatim potopite umotanu tkaninu ukadu sa vodom i lezite u nju. Dok zamiljate svogsavrenog partnera, potrebno je da udahnete vaz-duh, zagnjurite glavu u vodu, i izbacite vazduhtako zagnjureni pod vodom. Ponovite proces tri

puta. Nemojte se brisati po izlasku iz kade, vepustite kou da se prirodno osui i nanesite tada

13 kapi svog omiljenog parfema po telu, od kosedo stopala. Za 28 dana, uz pomo Boginje Tane/Diane, nadajte se susretu sa dragim/dragom.


23/68

Poslednjih decenija nordijska magijska praksastie sve veu popularnost, ak i meu onima ijavera nije Asatru (nordijski paganizam). Iako se ova

praksa najee svodi na rad sa Runama, ona obuhva-ta mnogo iru oblast. Jedan njen deo predstavlja seidkoji je veoma blizak klasinom amanizmu. U staravremena, seid-om su se najee bavile ene pa emorei neto vie o ovim nordijskim veticama.

Nordijske ene koje su se bavile magijom na-zivale su se volve. Re volvaje indoevropskog porek-la, a slina re postoji i u slovenskim jezicima - vol-hovina. Etimoloki, ova re dosta podsea na naziv za

jedan deo enskog polnog organa (vulva), a ta slinostnije sluajna. Zbog sposobnosti raanja, ene su se ustara vremena smatrale boanskim i povezivale su sesa onim magijskim i mistinim. enama su se pripi-sivale i mistine moi kao to je, recimo sposobnost

proricanja budunosti. Stari Germani su ene sa ovimmoima veoma potovali a neke od ovih ena, kaona primer Veleda, bile su njihove plemenske predvod-nice.

Druga varijanta tumaenja rei volva glasi daovaj naziv znai ena sa tapom. Iz ovog tumaenja

moderna volva Kari Tauring razvila je lozoju VolvaStav, kao i sistem magijskih vebi tokom kojih se ko-risti tap. Po njoj, tap predstavlja Runu Isa a kada

je on u dodiru sa zemljom, tap povezuje volvu sapodzemnim i nebeskim svetom. Kari koristi tap pridavanju ritma magijskim pesmama ali i za postizanjestanja transa.

Kako su izgledale volve? Na osnovu ostataka naenih u grobnicama vol-

vi, saznajemo da su ove ene zaista koristile magi-jski tap. Neizbena je bila i vreica sa amajlijama

privrena za pojas. Pronaena su takoe semenabunike, koriena za izazivanje stanja transa. Ovo se-menje bacalo se u vatru a dim koji bi volva udisalaizazivao je oseaj letenja. Osim to ima halucinogenasvojstva, bunika je poznata i kao afrodizijak. To namsugerie da su se volve bavile nekom vrstom seksu-alne magije, to je bilo u skladu i sa prirodom seid-a.

Naime, boanska pokroviteljka seid-a, Freja, istovre-meno je Boginja magije i seksa. U prilog teoriji okorienju seksualne magije meu volvama, govori isledea injenica: mukarci koji su praktikovali seid(a takvih je bilo vrlo malo) smatrali su se onima kojisu se odrekli svog pola.

Najpoznatiji opis volve nalazi se u Sagi o EirikuCrvenom i Egilu Islananinu. Ova saga sadri opisvolve Torbjorg, koja je dola u jedno grenlandsko seloda prorie budunost. Torbjorg je bila ogrnuta plavim

platom posutim kamenjem, a na glavi je imala crnukapu od juneeg krzna. Cipele su joj bile od teleegkrzna, a rukavice od maijeg. Oko vrata je nosilaogrlicu od staklenih perli, a u ruci tap sa kuglom navrhu. Svaki deo Torbjorgine odee ima neko magijskoznaenje. Njen plat na primer, veoma nalikuje na onaj

koji je nosio Odin, dok se krzno make dovodi u vezusa Frejom. Pomenuta saga spominje i jednu istorijskulinost koja se smatrala velikom arobnicom. Bila

je to kraljica Gunhilda, koja je umela da menja svojeoblije, baca ini i slino. To nas dovodi do sledeeg

pitanja: ime su se sve bavile volve?Magijska praksaKao to vidimo, volve su pre svega bile proroice,

i u moderno vreme se one esto bave proricanjem.Nekadanja praksa proricanja sa visokog seditapopularna je i danas, otkad ju je obnovila Dijana Pak-

VOLVE (Vlva ili Vala/Vale)

- nordijske vetice autor: Vanadis


24/68

VETIJA REVIJA | 2016

son. U sebe ukljuuje padanje u trans uz pomo bub-njeva, a cilj obreda je odlazak u podzemni svet. Poredvolve, dakle, u obredu uestvuje i bubnjar ali i Vodikojeg volva prati na putu za Hel. Zato se u Helu na-laze odgovori na pitanja o budunosti i kako detaljnijeizgleda obred, moete lako nai na Internetu.

Volve se nisu ograniavale samo na kazivanjebudunosti, to pokazuje injenica da postoji posebannaziv za proroicu -spkona. ena se mogla baviti iverbalnom magijom - galdorom i tada se zvala gal-drkona. Ovo ne znai da ona istovremeno nije mogla

biti i volva, jer volve su poznavale mnoge vetine.Videli smo ve da volvama nije bila strana ni seksu-alna magija, kao ni promena oblija, omiljena svimamanima. U srednjem veku germanske ene su senajvie bavile upotrebom magijskog bilja. Dosta in-formacija o magijskoj upotrebi bilja kod germanskih

naroda moe se nai u knjiziAncient res of Midgard.Knjigu je pisala Andrea Nebel, jo jedna modernavolva.

Moderne volveDa vidimo kakve su danas moderne volve i koje

su najpoznatije naslednice vetiije kraljice Gunhilde.U vikinkom periodu i ranije, volve su bile ene kojenisu bile sputane zakonima patrijahalnog drutva,osloboene uloge koje su tadanje ene imale. Bilesu vrlo potovane zbog svojih sposobnosti i dragigost u svakoj kui. Dananje volve su sline njima.One takoe mogu da imaju autoritet u okviru svo-

jih zajednica i esto dobijaju titulugidje, svetenice.One su nezavisne, emancipovane ene, svesne svojihvrednosti i ponosne na svoj pol. Uobiajeno je da sudeo feministikog pokreta i da piu knjige i lanke oenskim misterijama. Jedna od modernih volvi Ing-ona Desmond, svoje lanke uvek zavrava reima os-

lobodite se. Ovde se naravno, misli na oslobaanjeod stega drutva ali i linih predrasuda, blokada, frus-tracija. Jasno je dakle, o kakvim se linostima radi,tako da emo sada predstaviti neke od poznatih volvi:

Dijana Pakson- spisateljica poznata po priamafantastike, romanima i novelama. Kod nas je prevedenserijal o Gospama Avalona, na kome je radila zajednosa Merion Cimer Bredli. Na visokim je funkcijamau brojnim paganskim organizacijama najzaslunija jeza obnavljanje spa-prakse koju smo identikovali kao

proricanje. Dijana i njeno drutvoHrafnarorganizujuradionice za sve one koji ele da sednu na visokosedite i okuaju se u seid-u. Njene instrukcije ve-

zane za duhovna putovanja vrlo su korisne.Freja Asvin- poznato ime veini onih koje zanimaokultizam. Roena sa sposobnou predvianja i dru-gim moima, vrlo brzo se armisala na britanskojokultnoj sceni. Inicirana je u Wiccu od strane AleksaSandersa, a zanat seid-a je ispekla uHrafnaru. Os-novala je evropskiRing of Troth, krovnu Asatru orga-nizaciju u Evropi. Najpoznatija je ipak kao MajstorRuna. Dri runske kurseve i trenutno ivi u paniji.Bavi se astrologijom, magijskom muzikom i slikan-

jem sa okultnom tematikom.Kari Tauring - spomenuli smo je ve u odeljku

o etimologiji. Njena ideja o eni sa tapom, inkor-

porirana u lozoju Volva Stav, uinila ju je jednomod popularnijih amerikih volvi. Sa svojim tapomKari nastupa na brojnim paganskim i vikinkim fes-tivalima. Izvodi interpretacije izvornih skandinavskih

pesama kombinovanih sa hipnotikim ritmom i runs-kim formulama. Objavila je vie albuma, a nastupa ikao performans-umenica.

Andrea Nebel - uvrena je u listu modernihvolvi iako je odavno prestala da bude deo Asatruscene. Potencirajui stalno svoju nezavisnost ona seotiskivala u razliite duhovne vode, prihvativi nakraju budizam. Armisala se kao muziar, pre svegazbog specinog vokala i naina pevanja. Prola jekroz Cradle of Filth, Hagalaz Runedance, Nebelhexe,Aghast.... Kao i muzika Asvinove i Kari, i Andreinekompozicije idealne su za postizanje stanja transa,vrenje ruske meditacije i slino.


25/68

Ykai ( , mistino privienje ili nat-

prirodna katastrofa) je pojam za japanska natprirod-na stvorenja i duhove generalno.Re ykai je sastavljena od karaktera (kanija)

za zaaravajui; privlaan; neman i utvara;privienje; sumnjivo. Mogu se nazivati i ayakashi (), mononoke (), ili mamono (). Ykaieklektiki variraju od zlobnih i pakosnih, prekonestanih, do onih duhova koji donose sreu. esto

poseduju animalistine karakteristike (kao Kappakoja je slina kornjai, ili Tengu koji ima krila), doku drugim sluajevima izgledaju prilino ljudski, nekiizgledaju kao neivi predmeti, dok pak neki ni nema-

ju raspoznatljiv oblik. Ykai obino poseduju spirit-ualnu natrprirodnu mo, od kojih je menjanje oblikanajea. Zbog toga je sinonim za ykaie obake (, onaj koji preuzima oblik). Uobiajeno je ja-

pansko verovanje da posle odreenog vremena, obiniobjekti i ivotinje dobijaju duu i postaju neka vrstaykaia. U nekim sluajevima ak i normalno ljudsko

bie moe da postane ykai pod pravim okolnostima.Tipovi ykai-a

U japanskom folkloru postoji ogromna raznovrs-nost ykaia. Uopteno ykai je opiran pojam, imoe da pokrije sva udovita i natprirodna bia,ukljuujui ponekad i stvorenja iz evropskog folklora.

ivotinjski ykaiZa mnoge japanske ivotinje se smatra da posedu-

ju magine sposobnosti. Veina takvih ivotinja suhenge (), to su menjai oblika, koji se esto

pojavljuju u ljudskom obliku, uglavnom preuzimajuioblik ene. Ovo su najpoznatiji japanski ykaiivotinjske klase:

Zlodusi Japanskog folklora

Autor:ItanaStanojko

vi - Tanuki (, rakunski pas)

- Kitsune (, lisica)- Hebi (, zmija)- Mujina (, jazavac)- Bakeneko (, promenjena maka)- Nekomata (, ykai maka)- Jorgumo (, pauk goblinskih kvaliteta

koji preuzima oblije ene)- Tsuchigumo (, zemljani pauk)- Inugami (, bog pas, pasoliko bie koje

pripada klasi bogova)- Kappa (, reno dete, kornjaoliki

ykai koji preuzima lik deteta u pokuaju da

namami rtve u duboku vodu gde ih davi iuzima due)Oni ()

Jedan od najpoznatijih aspekata japanskog folk-lora su oni demoni, avoli, ogrovi, ili trolovi.Obino imaju crvenu, plavu, smeu ili crnu kou,dva roga na glavi, iroka usta puna kljova, i nita ododee sem tigrove koe na meunoju. esto nosetoljagu, gvozdeni buzdovan ili ogroman ma. Oni suuglavnom prikazani zli.

TenguGoblin iz japanske mitologije koji poseduje vie

natprirodnih moi i vrsan je borilakim vetinama.Tengu su prvobitno bili ekstremno opasni demoni ineprijatelji budizma.Tokom vekova, njihova prirodase promenila iz korena; prestali su da budu duhovi

prokletih i postali su uvari Dharme.Tsukumogami

Tsukumogami su itava klasa ykaia za sebe, kojise sastoje od obinih kunih predmeta koji su oiveli


26/68

VETIJA REVIJA | 2016.26

(dobili svoju duu) na svoj stoti roendan. Ova vir-tuelno beskrajna klasikacija ukljuuje:

- Bakezri (klasine japanske sandale odslame)

- Biwa-bokuboku (lauta)- Burabura (papirni lampion)- Karakasa (stari kiobrani)- Kameosa (stari upovi za sake)- Morinji-no-kama (ajnici)- Mokumokuren (paravani sa oima)

Ljudske transformacijePostoji veliki broj ykaia koji su bili obina ljud-

ska bia da bi se nakon velikog emotivnog potresa, ilituge, ili besa pretvorili u neto uasavajue i grotesk-no. Na primer, za ene koje su patile od intezivne lju-

bomore se smatralo da se pretvaraju u enske onijekoji su kroz slikarstvo i literature predstavljani sahannya maskama. Drugi jako poznati primeri human-

oidnih ykaia su:- Rokuro-kubi (ljudi koji su u mogunosti daizdue svoje vratove do 5-6 metara tokomnoi)

- Ohaguro-bettari (avet, obino enskog pola,koja kad se okrene otkrije lice sa samo

pocrnelim ustima, obino sa jako jezivim os-mehom)

- Futakuchi-onna (ena sa prodrljivim ustimana pozadini glave)

- Dorotab (vozdignuti le farmera, koji po-hodi svoj zloupotrebljen posed)

Sada kada smo se upoznali sa vrstama i razliitimklasama ykaia, moemo da krenemo u dalje razgle-danje onostranog sveta mistine zemlje izlazeegsunca. Japanska domorodaka religija (koja opstajei dan danas) je into mnogoboaka religija sa 8miliona boanstava (u into religiji i naizgled obinastena i drvo se smatraju boanstvima) od kojih sunajpoznatiji Amaterasu ( , boginja Sunca i Uni-verzuma), Susanoo ( , bog mora i oluja),Izanami-no-Mikoto ( , boginja stvaranjaali i smrti i podzemlja), i Izanagi (, Izana-min mu koji je zajedno sa Izanami izraao Japanskaostrva i stvorio kopno na kome sada Japanci ive).

Shinto, osim to ima veliki broj boanstava, bazira sena oboavanju i potovanju prirode, prirodnih pojava,ivotinja i predaka koji su potovali i ophodili se pre-ma prirodi sa ljubavlju. Logino je da iz takve jednereligije nastaju i predanja o biima poput ykaia.Ljudi koji nisu upoznati sa japanskom pop kulturom,i kulturom uopte ne mogu da znaju koliko se umet-nosti, literature i televizijskih programa bavi i bazirana ykaima.To je potpuno prirodno s obzirom da jeJapan jedna od ekoloki najouvanijih zemalja sveta.

Kada kroite u Japan i samo to zaete izkulturoloki urbanog pordruja malo dublje u bogatumski predeo moete da osetite magiju oko sebe

kao kakvu gustinu koja vam se tare o kou; udieteje, moete maltene da je dotaknete golim rukama, aponekad se desi i da je vidite golim okom. Bilo daje to iznenadni magian zalazak sunca, senka koju

drvee baca ispred vas, ili bie koje sretnete u noi ielite da je ipak samo deo none more koju ste usniliu tami svoje sobe.

Na stranu velike patnje koje su se odigrale u IIsvetskom ratu (Hiroima i Nagasaki posebno), Japan

je oduvek bio zemlja sukoba, to unutranjeg, a kas-nije i spoljanjeg. Sami Japanci kao narod oduveksu bili hladni, otri i nemilosrdni kao elik katanekoji su nosili za pojasom, bez obzira na svu nemi-losrdnu kulturu i utivost koju praktikuju u svojimsvakodnevnim ivotima, kako u prolosti tako i dan-as. To je nita dogiri()*. Pravi duh Japanaca sevidi u krvlju isprskanim stranicama istorije, koje su

pak vrlo umetniki i uredno ispisane najlepom ka-ligrajom. Od starih dana, pa do danas, ykai opsta-

ju kao deo drutva, bilo da elite da verujete u njih iline. Naravno da je mnogo vea verovatnoa da etena ykaia naleteti u umi, ili netaknutoj prirodi poto

je to njihovo prirodno stanite, ali i urbani delovinisu izgubili svoje natprirodne stanovnike, samo sudrugaiji od onih umskih. U umi najee moeteda naletite na animalistine ykaie koji, kao teritori-

jom, vladaju odreenim delom na koji ste vi sluajnonabasali, dok u urbanim delovima moete najeeda naletite na humanoidne ykaie koji su, po mommiljenju, mnogo straniji nego animalistini. Ljud-ski ykai uglavnom nastaju nakon nekog brutalnog isurovog ina i iako esto moe da se desi da nesreniduh samo preivljava okrutan dogaaj na datommestu zloina, ipak postoji ansa da evoluira u neto

vie i malicioznije i da pone da uzima danak u sop-stvenim rtvama. Urbane legende poput nasmejaneene su pravi primer za to (vitka prilika crne kosekoja se pojavljuje na ulicama meu nesluteim pro-laznicima u kasnim veernjim asovima sa medicin-skom maskom na licu; obino prie i pita da li samlepa?. Ako prolaznik odgovori sa da, ona skinemasku da pokae svoj iseen osmeh koji joj je ljubo-morni mu naneo i pita ponovo a sada?. Ako pro-laznik vrisne ubie ga tim istim kuhinjskim noemkojim je njen mu isekao njena usta; ako prolaznik

pak zadri hladnu glavu ostavie ga u ivotu, ali e

mu izrezati usta u groteskni osmeh kao njen).Giri () je japanska moralna vrednost kojagrubo odgovara pojmu dunosti i obaveze.Denie se kao sluba svom nadreenom nautrbline portvovanosti. Ova vrednost je toliko ugra-virana u sr japanskog drutva da se govori da jekonikt izmeu girija i ninj-a (ljudsko oseanje)

primarna tema japanskih umetnosti (drama, literatura)jo od ranijih perioda istorije.

U narodnim predanjima ak postoje i receptikako da se napravi ykai; na primer Inugami (bog

pas) koji spada u klasu Kamija (boanstava) je vieod pukog ykaia, i pripisuju mu se mnoge moi, ali

da bi se na silu jedan prizvao mora da se izvede vrlookrutan ritual; naime kuni pas ljubimac mora da sesahrani do vrata, samo sa glavom napolju. Onda se

postavi inija sa hranom ili vodom ispred njega, tik


27/68

na dohvat, ali opet van dohvata psa. Nekoliko danakasnije, kada je pas pred smrt izmuen glau i halu-cinacijama, njegova glava mora da bude odseena izakopana ispod bune ulice. Posle nekog vremenaglava i telo moraju da budu smeteni u dobro priprem-

ljeno svetilite, i tada Inugami moe da bude prizvan.Slino ikigamijima (zaposednute papirne lutke),Inugami se prizivaju za kriminalne aktivnosti poputubistva, otmice, i sakaenje rtava. Ako je priziva

podrobno poduen i istreniran, moe da naredi svomInugamiju da zaposedne ljude i da manipulie njima.rtva je esto primorana na samoubistvo ili ubistvodrugih, ili da se ponaa u ludakom maniru. Ali udrugu ruku, Inugami mogu da budu vrlo opasni i zasamog prizivaa; poto je Inugamijeva dua zasleplje-na eljom za osvetom i slepim besom, Inugami moelako da nadjaa svog prizivaa i da ga ubije na vrlosadistiki nain. Porodice koje dre Inugamije u svo-

jim domainstvima se nazivaju Inugami-moi (onikoji imaju psa za ljubimca), i tradicija je meu ovim

porodicama da se lanovi tih domainstava uvek uda-ju/ene iskljuivo drugim porodicama koje posedujuInugamija.

Neka od popularnih ostvarenja koja se bave ykaitematikom su:

Mononoke Hime (, kultno lmskoostvarenje Hayao Miyazakiya iz 1997. godine koje se

bavi ubrzanom deforestacijom uma i udarom koji toima na eko sistem, oveka, ivotinje, planet i ykaie),

Muii (, zapisi iz divljine/onostranog, manga

i anime koji prate detektiva okultnog koji putuje pojapanskim umama i strauje razne spiritualne avetii uticaje koje imaju na ljude), Noragami(,odmetnuti bog, popularna anime adaptacije jo popu-larnije mange koja opisuje moderan ivot velikih ja-

panskih boanstava, njihovo uklapanje u savremeni-cu, meanje sa smrtnicima, opstanak medju rastuomtehnologijom i ykaie koji slue pod njima)

Natsume Judino (, Natsumeovaknjiga prijatelja, anime o petnaestogodinjem deakukoji moe da vidi i interakuje sa ykaima, i njegoveavanture sa njima).

Ykai imaju i preuzimaju mnoge oblike, pohaajumnoga mesta, ljude i objekte, ali se svi svode na isto opipljivu magiju Japana i neodvojivu svakodnevnicuurbanistike i mistike.

Mogli bi itavi tomovi legendi i pripovetki da seispriaju o njima, ali naalost ovde je uspeo da stanesamo uvod i poetak. Nadam se da sam uspela barmalo da pribliim magini svet japanskog folklora imistinih predanja, i da e nakon ovog lanka mno-gi od pripadnika onostranog biti zainteresovani daistrae i istoni kutak natprirodnog. Osim bogatogivota prirode, Japan krije i ozbiljne ritualne magije

koje pojedinac moe da iskoristi da prikupi skrivenoznanje, sreu, blagostanje i ostale ispomoi, ali to jepria za neki drugi broj. Nadam se da se itamo pono-vo i nastavljamo tamo gde smo sada stali.


28/68

28

Feri je pregardnerijanska inicijacijska struja mod-

ernog tradicionalnog vearenja, uspostavljena uSAD-u tokom pedeseh godina dvadesetog veka. Da-nas egzisra kroz diverzitet linija inicijanata branogpara Anderson, prvih uitelja ove tradicije i njenihmodernih osnivaa. S obzirom na to da se radi o pri-marno usmenoj vejoj tradiciji, koja je pritom bezkanonskih rituala i uenja, to je prirodno vodilo

varijetetu praksi razliih njenih linija, mi emo se uovom kratkom pregledu osnova Feri tradicije, fokusi-ra na dostupnu predaju i objavljene spise Viktora iKore Anderson.

Viktor Anderson, darovi pesnik i vetac, roenje u Novom Meksiku 1917. Nakon nesree u den-jstvu ostaje gotovo potpuno slep, meum, razvijasposobnost tzv. eterinog vienja. Prema sopstvenojtvrdnji, prvi put je iniciran u vearenje 1926 go-dine.Viktor je tvrdio da ga je u vearenje iniciralaena vilinske rase. Ovaj dogaaj je opisan u klasikuMargot Adler, Drawing Down the Moon. Nedugo

potom, postaje lan Harpy kovena, veje grupe izjunog Oregona. Poznanstvo sa Korom poelo je naposve nesvakidanji nain, o emu Kora je pisala nasamom poetku svoje knjige Fiy Years in the FeriTradion. Pre nego je uopte dolo do njihovog sus-reta na ravni koju smatramo zemaljskim planomegzistencije, Viktor i Kora su se sastajali tokom svojihvantelesnih putovanja, prepoznavi se odmah, i tridana nakon toga stupaju u brak. Razmenivi pogledena vearstvo, doli su do zakljuka da oboje heredi-tarno nose u sebi veju krv. Andersonovi su sedam-deseh godina svoju tradiciju obino referirali nazivi-ma vilinska ili piktska. U jednom trenutku tokomdevedeseh, nakon pojave nesrodnih grupa slinogimena (poput radikalnih vilenjaka i vikanskih vilinskihtradicija), oni su poeli da u ortograji koriste nazivFeri. Mada su vieznaje ovog naziva i donekle,njegova opskurnost, druge dovodili u zabunu,Viktor

je smatrao da je ovaj naziv adekvatan zato to is-

tovremeno oznaava duhove prirode, ali i takozvanuvilinsku rasu ljudi, koja je razliito imenovana u kul-turama irom sveta i koja je negovala posebno blisku

vezu sa pomenum vilinskim biima. Pripadnici ovevilinske rase su istovremeno bili prvi prakarimagijskih vena, a njihovim krvnim potomkom

je Viktor sebe smatrao. Ovo otvara pitanje poreklatradicije ili tanije reeno, iitavanja predaje kojase e njenog porekla a koje je predmet polemika.Koreni tradicije seu do nekoliko izvora. To je najpre,

pomenu pregardnerijanski veji koven, akvan ujunom Oregonu tokom trideseh godina, iji je Vik-tor bio inicijant; zam, grupa havajskih imigranatakoja je u isto vreme, na istom prostoru, prakkova-la Vudu, kao i oblik amerike hereditarne junjakefolklorne magije, koja je Kori prenesena u okviru po-rodice. Osnovu vejeg sistema Feri tradicije, da-kle, ini jedinstveni spoj vilinske vere i vearenja,

amerike folklorne magije, Vudu i Hudu praksi, kao iodreenih elemenata havajske i amerike uroenikepredaje. Iako na prvi pogled moda deluje tako, ovdenije re o pukom eklekcizmu. Feri se primarnoopisuje kao ekstaka tradicija, u kojoj je snaan na-glasak na ulnom iskustvu i neposrednom kontaktu saonostranim i koja u sebe ukljuuje i seksualni mis-cizam. Puno uee u tradiciji podrazumeva inicijac-iju, tokom koje se inicijant povezuje sa jedinstvenomstrujom moi. Dnevna praksa, trans, i neposredanrad sa duhovima i ivotnom silom, ine metodolokuosnovu Feri tradicije. No, pre nego osoba pokua da

stupi u kontakt sa duhovima i boanstvima, ona tre-ba da ostvari kontakt sa duhovima koji ine nju samu.Shvatanje strukture ljudskog bia u Feri tradiciji ko-

Feri (Feri Tradition)-Viktora i Kore

autor:D

raganaStevanovi


29/68

29

respondira sa misnom antropologijom havajskeHune. Prema ovim uenjima, ljudi poseduju zikotelo i tri razliita enteta due, na koje se u Feritradiciji najee referira nazivima Fetch, Talker,Godself. Prvi naziv se upotrebljava kao oznakaelementarnog, animalnog duha osobe, drugi se slo-bodno moe preves sintagmom Ja koje govori aposlednji se odnosi na Linog Boga. Kora ih fakulta-

vno obeleava oznakama , i duh. Razumevanjeprirode ovih enteta i aktualni rad sa njima pred-stavlja osnovu Feri prakse i magije. Magijska praksase zasniva na rukovanju ivotnom silom i kontaktusa duhovima. Kora objanjava elementarnu vanostrada sa entema sopstvene due koja je u vezi i sapraksom vantelesnog putovanja: Kada su i duhujedinjeni zajednikom sveu, tada, i samo tada,postaje mogue izves potpuno svesno putovanjevan tela. Tek onda kada je uspostavljen kontakt sa duhom (ili svojim Linim Bogom), osoba moe daotvori vrata snova i stupi van, u onu ravan prirode koju

zovemo duhovnim ili astralnim svetom, kao potpunosvestan poselac. Odnos prema Boanstvima se zas-niva na istoj premisi: Bogovima, kao i duhovima, pris-

tupa se kao realnim biima. Oltari su vrlo jednostavnii ispunjavaju istu funkciju koju sto za obedovanjekod ljudi ima. U Feri tradiciji, koja je u svojoj osnovianimiska, potuju se razliita bia i kontakra sanjima. Iako tradicija, u svom prvobitnom obliku, za-snovanom na neposrednoj predaji Andersonovih, neposeduje poseban, zatvoren panteon (Viktor je umeoda kae Svi Bogovi su Feri Bogovi), mogue je govo-ri o svojevrsnoj teologiji vilinske tradicije. ZvezdanaBoginja ili Ona-Bog je centralno Boanstvo. To jevelika sila primordijalne tame, koja je rodila svetlosti univerzum - u Njoj su sve moi i potencijali prirode.Tama je starija od svetlos, govorio je Viktor,Sunce, kao i svaku drugu zvezdu, okruuje ovo pros-transtvo tame. Ona je, kao prirodna majka i matericauniverzuma primarno feminino bie ali u sebi sadrii maskulinu prirodu i mo. Naziva se i Crnom de-vicom spoljnog mraka zato to je potpuna u sebisamoj. U svojoj bitnos, ova primordijalna tama jeseksualna - sam univerzum je, prema kosmogonijiove tradicije, inicijalno roen iz orgazma ZvezdaneBoginje i zato se seks u ovoj tradiciji smatra doslovno

svem. Koncept Crnog srca nevinos u Feri tradicijipodrazumeva prihvatanje sebe kao seksualnog bia,odnosno, prihvatanje izvorne seksualnos. Sr siste-ma, zajedno sa Zvezdanom Boginjom, ini Njena dvo-

jna pratnja. Ova dvojica svetlih duhova, boanskihblizanaca, roenih iz prvobitne tame, mogu se mani-festova kao dualni sezonski bogovi, kao prvobitnimuko/enski par, kao dva maskulina ili dva femininaboanstva - ili se, jednostavno mogu sjedini i Funk-cionisa kao jedno bie. Ovaj pregled emo i zavriKorinom metaforom, koja slikovito objanjava od-nose unutar ovog boanskog trojstva: Moemo

postavi stvari ovako i rei da su ono to smatramosvetlim, odnosno, tamnim boanstvom, zapravo - dvestrane ahovske table, sa Boanskim Blizancima kaoigraima i Majkom koja postavlja pravila.

vetija tradicijaAnderson


30/68

Pismo buduI

tako je,Mao, poelo moje magino put-ovanje. Ukapirala sam da u depovima uvekimam vilinskog praha i da svaku situaciju

mogu da reim, da je jedan osmeh jai od stosnanih ruku a da jedna re, iskrena, lepa moeda promeni tok neije istorije. Vidi kako je vi-linsko oruje snano. Ne treba nam ni arobnitapi kao to je u bajkama opisivano.

Omnia mea mecum porto. Sve svoje no-sim sa sobom.

Sve je tu. Sve imamo. Nae oruje su rei,nene ruke, tople oi, osmeh i lakoa postojan-

ja.Ubrzo nakon ovog razgovora vila Vio je

odluila da napravimo vilinsko krtenje. Iakoje ona svesna svog vilinskog postojanja mno-go due od mene, nikad nije imala svoju cer-emoniju, jer je ekala ba mene da to uradimozajedno.

Dogaaj je bio velianstven, jednog dana uti pokazati mesto naeg krtenja i slike. Mama

od vile Vio, vila Lili nam je napravila venieod prirodnog cvea koje smo nosile tog poseb-nog dana. Svuda oko nas je svirala vilinskamuzika, ne znam kako je Vio to sredila. U tokuceremonije Vilinski savet nas je primio u svo

je lanove. Dve prelepe starije vile, ali mladalakog izgleda su bile odredjene da nas uve-du u onaj svet. Crnokosa i ridja.

Tada sam dobila ime Iris.iris je inae raskoan i neobian cvet u kojem

boje mogu da se prelivaju slino duginim. Cvet

irisa je postao simbol svetlosti i nade i jedan jeod uvaenih simbola dostojanstva, hrabrosti islave. Nosi ime po grkoj boginji Iridi koja je

bila zlatnokrila glasnica grkih bogova. Irida jesimbolisala vezu izmedju neba i zemlje, bogovai ljudi. Kako nikad nije skidala svoj raznobojniogrta verovalo se da duga nastaje kada ona po-leti nebom i postala je njen simbol. Kae se da

je kao glasnica bogova dugom arala s visinaprenosei poruku na zemlji i tako je i iris postaosimbol ideje i poruke. U starom Egiptu bio je

boanski simbol i ovaj cvet je oznaavao veru,mudrost i hrabrost, kao i otmenost. U Japanu severuje da titi od negativne energije i zlih duho-va, a kod Kineza je smatran za simbol ljupkosti.

Zbog karakteristine forme cveta Irisaije su tri latice okrenute navie a 3 nanie uHrianstvu je uzet kao simbol svetog trojstva.Ljubiasti iris (violet) ,moj omiljeni, jer on spa-

ja Vio i mene, simbolie mudrost i pozdrave;plavi predstavlja nadu i veru, uti je simbolstrasti ,dok beli predstavlja istou i nevinost.

Od toga dana Mao svoje vilinsko ime no-sim asno i sa ponosom.

SvEt viLa


31/68

oj viliKasnije sam saznala da na engleskom irisoznaava duicu u oku.To je ovaj deo oka koji

ini boju i kad pogleda u moje oi videe daosim plavo zelene boje mojih oiju postoji uuti krug ba kao cvet irisa a Vio mi je oduvekgovorila da se u mojim oima ogleda ista duai stoji otvorena tajna za one koji ele da uju.Ali draga Mao, dovoljno je i da se pogleda uogledalo, videe to isto..

To vee nakon naeg krtenja desila se jednaretka pojava. Na nebu se uvee pojavila duga.

Vio mi je posle objasnila da duga oznaavaprelazak iz obinog u vilinski svet i da e naadeca, deca kristalne dece biti deca duge, a un-uke tek! Mogu da budu sve to zamisle!

Ovo je Mao bila moja tajna. Jednog danakad poraste , Vio i ja emo i tebi prirediti vilin-ski ritual. Na tom mestu prelaska smo zasadile

jedno lepo drvo, jednu jabuku, koja e dok dotvog rituala doe praviti divnu senku i raatislasne plodove.

A dotad elim da zna:

Da ve ima svu mo u sebi, da moeda ostvari sve to naumi, dok god time neugroava druge, da je strpljenje jedna odnajveih ovekovih osobina i da svako ima pra-vo da ivi onakav ivot kakav bira da ima. Sveto nam se deava je naa odluka i naa odgovo-rnost. Nae misli su mentalna energija i paljivoih biraj. Zato se mila moja ti samo igraj, pevaj,

plei, voli ljude oko sebe, ivotinje i prirodu. Izsvega to ti ivot donese naui neto i ne vraajse u prolost jer prolost faktiki i ne postoji,

sve to jeste, jeste ovaj momenat. itaj puno jere u knjigama nai sve to ti treba, svaki od-govor na svako tvoje pitanje. uvaj svoje telo, itis the greatest instrument youll ever got, ovo jemoj omiljni citat iz jedne pesme. Zapisuj svojemisli, pesme, oseanja, ideje, nikad se ne znagde ui inspiracija za neto veliko! Dopusti date kreativni duh vodi i vidi ga u svemu.

Ovo je moj poklon tebi. To, i ovaj kameniu prilogu, vilina kosa, koja e te podseati daima svoju baku koja te voli i podrava u ovom

predivnom

Documents

Veštičja Revija Broj 3